Južnoafrički reditelj Nil Blomkamp ponovo je zaokupio pažnju ljubitelja sedme umetnosti svojim novim naučnofantastičnim filmom Elizijum. Kao i njegova prethodna, futuristička drama “Distrikt 9” - “Elizijum” se bavi temom društvenih podela u distopijskoj budućnosti. Glavne uloge u filmu tumače Met Dejmon i Džodi Foster.
Godina je 2154, a svet je oštro podeljen izmedju bogatih i siromašnih. Siromašni žive na zagadjenoj, prenaseljenoj Zemlji dok su se bogati preselili na Elizijum, svemirsku stanicu na kojoj nema siromaštva niti bolesti.
U centru pažnje ove priče je Maks. Nakon što je u više navrata prekršio zakon, on pokušava da sredi svoj život – na Zemlji. Zapošljava se u jednoj fabrici gde biva izložen radijaciji. Maks će umreti ako se ne dokopa Elizijuma, mesta iz snova.
Film je režirao Nil Blomkamp.
“Sve stvari koje život čine vrednim življenja – sve što je izvučeno sa Zemlje, sva medicinska pomoć, tehnologija, bogatstvo, životni standard, dugovečnost, sve se nalazi tamo”, kaže reditelj.
Medjutim, Elizijum je nedostupan za strance, odnosno sve koji žive na Zemlji, uključujući i Maksa..
Džodi Foster tumači ulogu nepopustljive Madam Delakur, vladine zvaničnice na Elizijumu, koja neće prezati ni od čega da bi sprovela anti-imigracione zakone i zaštitila svoju sredinu.
“Njeno gledište je da se Zemlja sa koje je došla, a ne zaboravite da ona ima 108 godina, da se ta planeta raspadala, bila jedno užasno mesto. A oni su stvorili tu novu sredinu, Elizijum, da bi se otarasili nekih loših stvari koje su se dešavale, zagadjenja, toksičnosti planete, prenaseljenosti, svih stvari za koje znamo da su već sada problem.”
Blomkampov film je alegorija o mnogima od današnjih problema – siromaštvu i imigraciji, unutrašnjoj bezbednosti, nedostatku univerzalne zdravstvene zaštite I uništenju naše planete.
Nakon što pristane da se uputi u opasnu misiju ka Elizijumu i izvrši hakerski upad u bezbednosni sistem stanice, Maks se pretvara u ljudskog robota, sa opremom koja ga čini neverovatno snažnim a mozak mu pretvara u hard drajv pun bezbednosnih podataka. Od tog trenutka, “Elizijum” postaje film prepun akcije, i sprovodi društvenu pravdu, na holivudski način.
Godina je 2154, a svet je oštro podeljen izmedju bogatih i siromašnih. Siromašni žive na zagadjenoj, prenaseljenoj Zemlji dok su se bogati preselili na Elizijum, svemirsku stanicu na kojoj nema siromaštva niti bolesti.
U centru pažnje ove priče je Maks. Nakon što je u više navrata prekršio zakon, on pokušava da sredi svoj život – na Zemlji. Zapošljava se u jednoj fabrici gde biva izložen radijaciji. Maks će umreti ako se ne dokopa Elizijuma, mesta iz snova.
Film je režirao Nil Blomkamp.
“Sve stvari koje život čine vrednim življenja – sve što je izvučeno sa Zemlje, sva medicinska pomoć, tehnologija, bogatstvo, životni standard, dugovečnost, sve se nalazi tamo”, kaže reditelj.
Medjutim, Elizijum je nedostupan za strance, odnosno sve koji žive na Zemlji, uključujući i Maksa..
Džodi Foster tumači ulogu nepopustljive Madam Delakur, vladine zvaničnice na Elizijumu, koja neće prezati ni od čega da bi sprovela anti-imigracione zakone i zaštitila svoju sredinu.
“Njeno gledište je da se Zemlja sa koje je došla, a ne zaboravite da ona ima 108 godina, da se ta planeta raspadala, bila jedno užasno mesto. A oni su stvorili tu novu sredinu, Elizijum, da bi se otarasili nekih loših stvari koje su se dešavale, zagadjenja, toksičnosti planete, prenaseljenosti, svih stvari za koje znamo da su već sada problem.”
Blomkampov film je alegorija o mnogima od današnjih problema – siromaštvu i imigraciji, unutrašnjoj bezbednosti, nedostatku univerzalne zdravstvene zaštite I uništenju naše planete.
Nakon što pristane da se uputi u opasnu misiju ka Elizijumu i izvrši hakerski upad u bezbednosni sistem stanice, Maks se pretvara u ljudskog robota, sa opremom koja ga čini neverovatno snažnim a mozak mu pretvara u hard drajv pun bezbednosnih podataka. Od tog trenutka, “Elizijum” postaje film prepun akcije, i sprovodi društvenu pravdu, na holivudski način.