BEOGRAD - Nasilje u porodici nije privatni, nego problem društva. Iako ono ne eskalira u Srbiji, potrebno je da se žrtve ekonomski osamostale, a u tome im treba pomoći i objasniti im da imaju podršku kako bi prijavile nasilje, poruke su žena koje su na ključnim pozicijama u Srbiji povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama. Zvaničnice u Srbiji tvrde da borba protiv tog vida nasilja ostaje jedan od prioriteta, dok opozicionarke navode da je nasilje sve prisutnije u društvu u Srbiji i da se žrtve sve češće odlučuju da same preuzmu pravdu u svoje ruke, jer ne veruju institucijama.
Koordinatorka Sigurne kuće u Beogradu Vesna Stanojević rekla je na konferenciji "Nijedna više" povodm Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama da govori kao "svedok vremena" i da nasilje nad ženama nekada nije bila tema koja je nekoga u Srbiji interesovala, već da su žene nasilje trpele i po više decenija, kao i da ih je društvo učilo da pretrpe i da je takva ženska uloga.
U Srbiji je tokom ove godine ubijeno 28 žena, a u prethodnoj deceniji čak 320, podseća DS.Ministarka Nela Kuburović kaže da je za poslednje dve godine 140 ljudi osuđeno za polno uznemiravanje. Prijavljenih slučajeva nasilja u porodici bilo je 119.000, a policija je predložila 41.900 hitnih mera, dok je sud utvrdio 41.300.U svetu oko 70 odsto žena doživi neki vid nasilja od muškaraca, dok su žene u Srbiji najčešće žrtve fizičkog i psihičkog nasilja bivših i sadašnjih partnera.
Međutim, to sepromenilo, pa su u Sigurnoj kući i mlade žene sa malom decom koje su trepele nekoliko godina nasilje i uvidele da nema svrhe da oprašaju nasilnicima kada ih ubedjuju, po više puta, da će se popraviti.
"Sigurna kuća je mesto gde se radi na njihovom osnaživanju, njihovim mogućnostima, obrazovanju i zapošljavanju što je i najvažnije. Mnogo je važno da one počnu da rade i da njihov ekonomski položaj bude takav da mogu samostalno da nastave svoj put, kako se ne bi vratile nasilniku", rekla je Stanojević, naglašavajući važnost obrazovanja i zapošljavanja žrtava porodičnog nasilja.
Polovina ne prijavi nasilje
Maja Gojković, predsednica Narodne skupštine Republike Srbije, izjavila je da je borba protiv ovih vidova nasilja i dalje jedan od prioritetnih ciljeva društva, pozivajući sve institucije da nastave odlučnu borbu u suzbijanju tog nasilja.
"Podataci da je od početka godine u Srbiji ubijeno 28 žena, kao i da u više od polovine slučajeva nasilje u porodici nije bilo prijavljeno, govore o neophodnosti da sve institucije našeg društva pojačaju aktivnosti na suzbijanju nasilja, podršci žrtvama i ohrabrivanju žrtava da nasilje i nasilnike prijave", navodi se u njenoj pisanoj izjavi.
Posebnu pažnju treba posvetiti sprečavanju i zaštiti od nasilja žena na selu, starijih žena i pružanju podrške i pomoći za njihovo osamostaljivanje, navodi Gojković i ocenjuje je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici doneo je pomake, ali da je "važna njegova potpuna i dosledna primena i u narednom periodu", te da će novi zakon o rodnoj ravnopravnosti biti "važan segment posvećen i suzbijanju nasilja nad ženama".
Gojković je apelovala da žene prijave nasilje "kada ga primete i da ne okreću glavu".
Nasilje ne eksalira
A ministarka pravde Nela Kuburović ocenila je da nasilje ne eksalira i ne raste u Srbiji, te da su žene ohrabrene da nasilje prijave institucijama jer se pokazalo da može da se na adekvatan način reaguje i da se veliki broj žena zaštiti.
Ona je na konferenciji "Nijedna više" rekla da je nadležnim organima bio potreban duži duži period kako bi se adekvatno pripremili za efikasnu primenu izmenjenog zakona.
"Bili su uočeni glavni nedostaci kada je reč o reakciji nadležnih organa na nasilje u porodici. Pre svega, nije bilo dobre koordinacije između nadležnih organa, nije bilo razmenjivanja informacije, procena rizika, koja je sada jedna od bitnijih elemenata zakona, nije bila obavezna i sve se nekako zasnivalo na protokolima", objasnila je Kuburović.
Naglasila je da je Srbija potpisnica i Istanbulske konvencije koja se bavi sprečavanjem nasilja u porodici napominjući da je ta konvencija i ratifikovana, što u praksi znači da smo preuzeli obaveze da naš pravni sistem uskladimo sa međunarodnim standardima i najboljom praksom koja postoji u svetu.
Podsetila je i na izmene i dopune Krivičnog zakonika, uvođenje nekih novih krivičnih dela koja nismo imali u pravnom sistemu, kao što je polno uznemiravanje i proganjanje.
Bespomoćni uzimaju pravdu u svoje ruke
Međutim, Forum žena Demokratske stranke tvrdi da je nasilje koje se sprovodi nad slabijima i nezaštićenima prisutno u političkom životu, medijima, na ulici, u školi, na internetu, te da bespomoćni ponekad uzimaju pravdu u svoje ruke više ne verujući institucijama. Žene DS-a traže da se nadležne institucije "ne samo deklarativno" uhvate u koštac s porodičnim nasiljem.
"Prvi zahtev, kojim se pridružujemo organizacijama za zaštitu žena od nasilja, jeste uvođenje posebnog krivičnog dela – femicida", navedeno je ju saopštenju Foruma DS.
Drugi zahtev tiče se povezanosti i saradnje državnih institucija koje se bave nasiljem, jer je, prema oceni Foruma žena DS, "najveći problem neusaglašenost propisa, kao i nejasno određenje nadležnosti".
Apeluju da sve javne ličnosti, žene koje su pretrpele partnersko nasilje "što više i što ćešće govore o tome, kako bi onima koje nasilje još uvek trpe pomogle da shvate da nisu same, da nisu krive i da izlaz iz tog pakla postoji".
Forum ukazuje da se "najčešće smrtnim ishodom završavaju upravo pokušaji napuštanja nasilnika, koji u takvoj situaciji gubi kontrolu, što prouzrokuje užasne posledice":
"Jedno dete ostaviti bez majke, jednu ženu lišiti života – previše je!", poručio je u saopštenju Forum žena DS.