Linkovi

Šta nosi evropsko-ruski energetski sporazum, kome se usprotivio Tramp


Arhiva - Ruski radnik priča preko mobilnog telefona u zalivu Portovaja, nekih 170 kilometara severozapadno od Sankt Peterburga, tokom ceremonije početka izgradnje gasovoda Severni tok, 9. aprila 2010.

Kritka predsednika Donalda Trampa spram nemačke umešanosti u sporazum o gasovodu sa Rusijom, podigla je tenzije pred dvodnevne sastanke NATO zemalja u Briselu, ali takođe možda odredila i ton za predstojeći i dugo očekivani samit američkog predsednika sa njegovim ruskim kolegom u ponedeljak u Helsinkiju.

U oštroj razmeni argumenata sa generalnim sekretarom NATO-a, Jensom Stoltenbergom u sredu, Tramp je rekao da Severni tok 2 - ofšor gasovod koji bi trebalo da isporučuje gas Nemačkoj direktno iz Rusije preko Baltičkog mora - stavlja najvećeg i najbogatijeg evrppskog člana zapadne vojne alijanse u poziciju "totalne kontrole" i "zatočenika" Rusije.

"Trebalo bi da vas štitimo od Rusije, ali (Nemačka) plaća milijarde dolara Rusiji i ja mislim da je to vrlo neprikladno", rekao je Tramp Stoltenbergu.

Prema lideru SAD, Nemačka "se oslobodila termoelektrana, oslobodila svojih nuklearnih elektrana, a dobija toliko mnogo nafte i gasa iz Rusije. Mislim da je to nešto na šta NATO mora da obrati pažnju".

Arhiva - Predsednik SAD, Donald Tramp, gestikulira dok se obraća medijima nakon bilateralnog razgovora na radnom doručku sa generalnim sekretarom NATO, Janesom Stoltenbergom, u Briselu, Belgija, 11. jula 2018.
Arhiva - Predsednik SAD, Donald Tramp, gestikulira dok se obraća medijima nakon bilateralnog razgovora na radnom doručku sa generalnim sekretarom NATO, Janesom Stoltenbergom, u Briselu, Belgija, 11. jula 2018.

Najveći evropski potrošač gasa, Nemačka, oslanja se na Rusiju iz koje zadovoljava polovinu svojih uvoza gasa, na koji odlazi oko 20 odsto trenutnog energetskog bilansa zemlje, podaci su Mareks spektron grupe iz Londona. Međunarodna asocijacija za energiju prognozira da će se nemačke potrebe za prirodnim gasom povećati za jedan odsto u narednih pet godina, dok Berlin nastavlja da postepeno ukida svoje nuklearne elektrane do 2022. godine.

Uz postojeći Severni tok 1, koji transportuje gas iz Rusije u Nemačku duž iste rute preko Baltičkog mora od 2001, Severni tok 2, koji prema postojećim planovima treba da bude završn do 2019, udvostručio bi kapacitet ruskog izvoza.

Tramp kaže da će 11 milijardi vredan, gotovo 1.300 kilometara dug gasovod koji povezuje Rusiju i Nemačku, dati veću geopolitičku moć Moskvi nad Evropom u vremenu povećanih međunarodnih tenzija, što je stav na liniji njegovih prethodnika, bivših predsednika Baraka Obame i Džordža Buša, koji su se protivili Severnom toku 1.

Administracije SAD su dugo pritiskale Namčku, najvećeg evropskog potrošača energije, da kupuje američki tečni prirodni gas u pokušaju da preuzmu taj sektor tržišta kojim dugo dominiraju ruske distributivne rute koje idu preko Ukrajine.

Poljska i Litvanija, koje su među najvećim evropskim kritičarima Severnog toka 2, izgradile su terminale za tečni prirodni gas koji bi trebalo da profitiraju od američkog preuzimanja tržišta. Države bivši sovjetski sateliti, poput Ukrajine, Latvije i Estonije, dugo su upozoravale da rastuće oslanjanje na rusku energiju ne samo da kompromituje evropsku bezbednost, već nagrađuje rusku aneksiju Krima iz 2014. i druge akcije destabilizacije Evropske unije.

Arhiva - Ukrajinski radnik upravlja cevima u postrojenju pozemnog skladišta gasa u Striju, u blizini Lviva, Ukrajina, 21. maja 2014.
Arhiva - Ukrajinski radnik upravlja cevima u postrojenju pozemnog skladišta gasa u Striju, u blizini Lviva, Ukrajina, 21. maja 2014.

Između Moskve i Kijeva bilo je više sporova oko cene prirodnog gasa koji se isporučuje Ukrajini, čiji gasovod opslužuje druge evropske nacije. Nesporazum između dve nacije presekao je 2009. godine snabdevanje Zapadne Evrope prirodnim gasom usred zime, ostavljajući mnoge bez grejanja.

Severni tok 2, tvrde oni, neće samo lišiti tranzitne zemlje poput Poljske i Ukrajine milijardi koje su naplaćivale za tranzit gasa, već se takođe dati Rusiji način da uskrati Istočnoj Evropi prihode bez žrtvovanja unosnih sporazuma sa zemljama dalje na zapadu.

Prema ekspertu za energiju Antlantskog saveza, Egnju Grigasu, Severni tok 2 kontradiktoran je sa zvaničnom energetskom bezbednosom strategijom EU, koja poziva države EU da diverzifikuju izvore energije, distribuciju i tokove.

"Ukoliko Severni tok 2 bude izgrađen, Nemačka će postati država EU najizloženija dubioznom ruskom uticaju", kaže se u nedvnom izveštaju Grigasa. "Moskva već ima iskustvo oslanjanja na nemačke biznise i zakonodavce kako bi unapredila sopstvene strategijske ciljeve. Na primer, nakon ruske invazije na Krim 2014, velike nemačke kompanije sa ozbiljnim poslovnim vezama sa Rusijom, bile su među najoštrijim kritičarima zapadnih sankcija protiv Moskve".

Kao privatni projekat koji podržavaju energetski giganti poput Šela, britansko-holandske multinacionalne kompanije, nemačkih Vinteršela i Unipera, zajedno sa ruskim državnim Gaspromom, Severni tok 2 bio bi takođe finansiran i od novca privatnih kompanija iz Austrije, Francuske i Britanije, ali ne i iz nemačkog državnog budžeta.

Arhiva - Američki predsednik Donald Tramp tokom sastanka sa kancelarkom Nemačke Angelom Merkel tokom NATO samita u Briselu, Belgija, 11. jula 2018.
Arhiva - Američki predsednik Donald Tramp tokom sastanka sa kancelarkom Nemačke Angelom Merkel tokom NATO samita u Briselu, Belgija, 11. jula 2018.

U odgovoru na Trampovu tiradu protiv Nemačke u sredu, nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je da ona zna vrlo dobro još iz vremena svog detinjstva u Istočnoj Nemačkoj kako izgleda kad se živi pod sovjetskom kontrolom. Ali, rekla je da energtski sporazumi sa Rusijom ne čine obavezu 21. veka Berlina prema Moskvi.

"Vrlo sam zadovoljna što smo danas ujedinjeni u slobodi kao Savezna Republika Nemačka. Zbog toga, možemo reći da možemo da vodimo svoje nezavisne politike i pravimo nezavisne odluke", rekla je ona.

Prethodnik Merkelove, Gerhard Šreder, dugogodišnji prijatelj Putina, podržavao je kompanije Severnog toka otkako je izgubio poziciju u kabinetu 2005. Uskoro je došao na čelo akcionarskog odgora Strim AG, koncorcijuma za izgradnju i održavanje podmorskog gasovoda, da bi na kraju postao predsedavajući Rosnjefta, najveće ruske naftne kompanije koju kontroliše Kremlj.

U martu, evropski političari pojačali su pozive za uvođenje sankcija protiv bivšeg kancerala zbog predstavljanja ruskih interesa, iako njegovo ime tek treba da se pojavi na listi pojedinaca pogođenih sankcijama.

Uprkos učestalih upozorenja iz SAD da kompanije umešane u sporazum rizikuju da budu pogođene sankcijama, Severni tok 2 prema planu trebalo bi da bude završen sledeće godine.

Ovaj tekst originalno je objavljen na stranicama ruskog servisa Glasa Amerike.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG