Linkovi

Šta je Vučić tražio, a šta je dobio od Putina


Predsednici Rusije i Srbije Vladimir Putin i Aleksandar Vučić tokom susreta u Moskvi, 2. oktobra 2018.

Ako bi se oslanjali samo na naslovne strane i medijske objave o poslednjem susretu ruskog i srpskog predsednika, mogao bi da se stekne utisak da ruski i srpski mediji nisu bili na istom događaju. Nasuprot velikih slova i krupnih reči o bratstvu i ljubavi Srba i Rusa, ruski mediji daleko suzdržanije izveštavaju i analiziraju ovaj susret, postavljajući osnovno pitanje - šta je Aleksandar Vučić tražio, a šta je dobio od Vladimira Putina:

"Vučić i Putin su imali više od deset susreta u poslednjih par godina, ali tajming očito sada ne odgovara Moskvi. Ona to svakako neće zvanično saopštiti, i onda koristi medije kao što je Komersant, da izbaci jedan probni balon, da vidi kako će da, i Srbi reaguju, i međunarodna javnost, i ruska javnost."

U razgovoru za Glas Amerike, predsednik Ist Vest Bridža i član Izvršnog komiteta Trilateralne komisije Jovan Kovačić podseća da se ruska spoljna politika uvek i isključivo vodila ruskim interesima i da sadašnji pokušaj predsednika Srbije Aleksandra da dobije zeleno svetlo za ideju razgraničenja izgleda nije naišao na razumevanje u Moskvi:

"Moskvi, u jednu ruku, i ne odgovara u ovom trenutku neko rešavanje Kosova, dok oni ne budu u igri za rešavanje svojih gorućih problema. A to je Krim i još par drugih mesta", kaže Kovačić.

Sa druge strane, ni priča o ekonomskim odnosima dve zemlje nije ostala sasvim jasna, a pre svega to što je ruski predsednik izjavio da su u porastu ruska ulaganja u Srbiji i da su na nivou od četiri milijarde dolara:

"Kad gledamo stvarnost i statistiku, onda mi imamo ulaganje u NIS, imamo ulaganje u drugu naftnu kompaniju kod nas, imamo ulaganje u nekoliko banaka, i to se skoro završavaju ulaganja. Ali isto tako imamo prilično kredita dobijenih, kako za železnicu, šinobuse itd. Tako da ja lično mislim da je on za neki malo duži period sabrao i ulaganja i kredite", ističe Kovačević.

Predsednik Rusije Vladimir Putin u razgovoru sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Moskvi, 2. oktobra 2018.
Predsednik Rusije Vladimir Putin u razgovoru sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Moskvi, 2. oktobra 2018.

Kako za Glas Amerike kaže savetnik sa strane investicije Milan Kovačević, ruski investitori imaju drugu logiku od investitora iz Kine, Emirata, Zapadne Evrope. U njihovom slučaju uvek postoji bojazan u kom smeru će krenuti politički odnosi i kojim putem će krenuti Srbija, kaže Kovačević:

"Kad je reč o našem odnosu sa Rusijom, tu se može dogoditi obratno. Da padne i ovaj naš odnos ako dođemo do nekog članstva u EU, a sadašnji politički odnosi Evropske unije i Amerike prema Rusiji budu takvi kakvi jesu. Tako da je taj naš odnos prema tom delu stranog tržišta specifičan u odnosu na ostale delove svetskog tržišta za nas", upozorava Kovačević.

Na kraju, Jovan Kovačić ističe i mogućnost da su iza kulisa pregovori daleko odmakli i da je sasvim jasno zbog čega se javnost drži daleko od tih razgovora. Povratak Amerike u igru oko Kosova i nova poruka Vašingtona da će prihvatiti svaki dogovor koji postignu Beograd i Priština ukazuje da takav scenario nije nemoguć:

"I to onda i jeste predmet dugih razgovora, konsultacija. I to ne samo sa predsednikom Putinom, nego i sa Amerikancima, sa Evropom i svih koji su zainteresovani za ovaj teren. Zato što mora da se postigne što širi konsenzus velikih igrača zarad budućnosti ovog prostora", objašnjava Kovačić.

Nova prilika da se vidi kako se razvijaju rusko-srpski odnosi biće vrlo skoro, s obzirom na poruku od pre dva dana da je Putin prihvatio poziv Vučića da dođe u Srbiju. Samom predsedniku Srbije ta poseta značiće višestruko - na domaćem planu samo će ojačati njegovu poziciju, dok sagovornicima sa Zapada šalje poruku da Srbija ima prijatelje i na drugoj strani. Kakva će biti reakcija Brisela i Vašingtona - to ćemo tek videti.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG