Medijske slobode u Srbiji dostigle su najniži nivo od kreiranja Svetskog indeksa slobode medija 2002, rekao je u intervjuu za Glas Amerike Pavol Salaj, predstavnik nevladine organizacije "Reporteri bez granica" (RSF) za Evropsku uniju i Balkan.
"Njena ocena i pozicija nisu bili niži u poslednje 22 godine. Taj utisak potrebno je nijansirati, jer smo tokom godina nekoliko puta menjali metodologiju. Ali, mislim da je opšti trend više nego jasan", istakao je Salaj povodom objave godišnjeg izveštaja o globalnom stanju medijskih sloboda koji na Dan slobode medija objavljuju Reporteri bez granica.
Salaj je precizirao da je Srbija rangirana na 98. mestu, od ukupno 180 država, kao pretposlednja u konkurenciji svih zemalja članica i kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji. Lošije kotirana od nje je jedino Albanija na 99. poziciji.
"Najlošije je plasirana od svih zemalja bivše Jugoslavije i prešla je iz kategorije država u kojoj je stanje u oblasti medija problematično - među zemlje u kojima je sloboda medija u teškoj situaciji. U ovoj državi, koja je kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji, novinari se suočavaju sa pretnjama koje generišu politički motivisani napadi - koje čine ili tolerišu političari iz vrha vlasti. Verovatno je najgora vest koja stiže iz Srbije oslobađajuća presuda okrivljenima za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije 1999. godine. Sudsku odluku, pogubnu po slobodu medija, nikako ne mogu nadomestiti nastojanja da se procesuiraju okrivljeni u nekim skorijim slučajevima - kao što je podmetanje požara u kući novinara Milana Jovanovića 2018. godine. Osim političkih i pravosudnih izazova, u Srbiji postoji i problem medijske regulacije i protoka kredibilnih informacija", ukazao je Salaj - uz napomenu da se mediji u Srbiji nadmeću i sa veoma izraženom ruskom propagandom.
Političke vlasti guše slobodu medija u svetu
Slobodu medija širom sveta ugrožavaju političari na vlasti - upravo ona strana koja treba da bude njihov garant, istaknuto je u izveštaju o medijskim slobodama za 2024. godinu nevladine organizacije Reporteri bez granica (RSF).
“Zaključak se zasniva na činjenici da je od pet pokazatelja korišćenih u formulisanju izveštaja u najvećoj meri nazadovao politički indikator - za 7,6 poena”, navedeno je u izveštaju međunarodne nevladine organizacije usredsređene na zaštitu slobode medija.
Precizirano je da državne vlasti ne obezbeđuju okruženje u kom bi javnosti bile dostupne pouzdane, nezavisne i raznovrsne vesti i informacije. U izveštaju se upozorava na zabrinjavajući nedostatak podrške i poštovanja autonomije medija, uz istovremeno povećanje pritisaka države i drugih političkih aktera na njih.
“U godini kada više od polovine svetske populacije izlazi na birališta, RSF upozoravaju da države i drugi politički akteri sve manje štite slobodnu medija - što je neophodan uslov postojanja svakog demokratskog sistema i ostvarivanje političkih sloboda”, navedeno je u izveštaju.
Ta ocena upotpunjena je činjenicom da su čak i tri prvoplasirane države Indeksa medijskih sloboda doprinele padu političkog pokazatelja ukupnog stanja.
“Uprkos tome što je zadržala prvu poziciju, Norveška se nalazi među državama u kojoj je zabeležen pad političkog indikatora. U trenutno osmoplasiranoj Irskoj zvaničnici tamošnjeg medijskog servisa bili su mete sudskog zastrašivanja, zbog čega ju je na mestu drugoplasirane države nasledila Danska. Iza nje je trećeplasirana Švedska”, navedeno je u izveštaju Reportera bez granica.
Takođe, precizirano je da su tri poslednjeplasirane države iz prošlogodišnjeg izveštaja Vijetnam, Kina i Severna Koreja, svoje pozicije ustupile Avganistanu, Siriji i Eritreji.
“Poslednje dve države su zone medijskog bezakonja u kojima je rekordan broj novinara priveden, nestao ili uzet za taoce”, navodi RSF u svom Indeksu medijskih sloboda za 2024.
Glas Amerike: Kakav je bio učinak Srbije tokom godina? Kuda se Srbija kreće u pogledu medijskih sloboda i šta su uzroci?
Salaj: Svi najveći izazovi prethodnih godina su i dalje prisutni. Oni su sistemski. Tiču se se nekažnjivosti zločina počinjenih nad novinarima, netransparentne i pristrasne medijske regulacije. Takođe, jedan od razloga je i sveukupni politički ambijent - neprijateljski nastrojen prema novinarima. Tome je, u protekle dve godine, pridodata ruska ratna propaganda. To je nešto što nije sasvim novo u Srbiji, ali potrebno je uzeti u obzir da je Kremlj pojačao napore u širenju svoje propagande u vezi sa ratom u Ukrajini u evropskim zemljama, pa tako i u Srbiji.
Glas Amerike: Šta je potrebno da se učini kako bi se izbegli takvi trendovi u Srbiji? Vidite li način da tako nešto bude ostvareno?
Salaj: Reporteri bez granica su 2022. objavili konkretne preporuke za unapređenje slobode medija i pravo na pristup informacijama. U to vreme bili su upućeni, uoči izbora, političkim partijama koje su se kandidovale. Bile su to sasvim dobre smernice da se poboljša oblast medijskih sloboda u Srbiji. Obuhvataju oblasti - od medijske regulative, bezbednosti novinara i pristupa informacijama. Ove godine Evropska unija usvojila je okvir za slobodu medija, koji definiše obavezujuće standarde i predstavlja merilo i obavezu za buduću članicu Evropske unije - kao što je Srbija. Tako da je potrebno da Srbija primeni naše preporuke koje su usaglašene sa preporukama EU. Takođe, potrebno je da se pripremi i za usvajanje evropskog Zakona o slobodi medija. Štaviše, EU sada raspolaže i standardima za zaštitu novinara, kako od tužbi usmerenih protiv njih, tako i njihove bezbednosti. Dakle, sve su to evropska pravila, koja bi Vlada Srbije trebalo da usvoji i primeni - ako je na iskrenom putu integracija u Evropsku uniju.
Glas Amerike: Imate li informacije da li je Vlada Srbije do sada razmatrala preporuke RSF-a i zakonodavstvo EU?
Salaj: Delimično su usvojeni, ali je samo mali deo sproveden. U Srbiji postoje novi medijski zakoni, ali se u nedovoljnoj meri bave problemom nesamostalnosti Republičke radiodifuzne agencije. Uvideli smo i napore da se procesuiraju skorije počinjena krivična dela nad novinarima. Međutim, ona iz prošlosti, kao što je ubistvo Slavka Ćuruvije, ostaju nekažnjena. Dakle, radi se o veoma delimičnoj primeni preporuka i pravila.
Glas Amerike: Kao što ste pomenuli - protekle nedelje objavljena je konačna presuda za paljenje kuće Milana Jovanovića. Uprkos tome što su osuđenima smanjenje kazne za godinu dana deluje da u javnosti Srbije prevladava neki vid zadovoljstva - zbog kažnjavanja napadača na novinare. Kakav je stav o tome, deluje li obeshrabrujuće, s obzirom na to da je revidirana prvostepena presuda?
Salaj: Ta presuda ostavlja pomešane utiske i osećanja. S jedne strane, osuđeni su počinioci - uključujući i nalogodavca. S druge, smanjene su zatvorske kazne i zločin je prekvalifikovan, što može da ima implikacije za mogući budući proces u vezi sa naknadom štete Milanu Jovanoviću. Ipak, presuda predstavlja uopšteno - pozitivan signal, u borbi protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima. Radi se o nekoj vrsti napretka.
Balkanski novinari na meti političkih pritisaka
Severna Makedonija i Crna Gora su, prema izveštaju Reportera bez granica (RSF), najbolje kotirane zemlje Zapadnog Balkana. Severna Makedonija je, u odnosu na prethodnu godinu, sa 38. napredovala na 35. poziciju. Crna Gora je nazadovala za jednu, sa 39. na 40. Obe države se nalaze među onima u kojima je sloboda medija na zadovoljavajućem nivou, prema kriterijumima RSF-a.
Drastičnije nazadovanje notirano je u slučajevima Bosne i Hercegovine (sa 64. na 81. poziciju), Kosova (sa 56. na 75.) i Albanije (sa 96. na 99. mesto.)
Pavol Salaj, predstavnik RSF-a, ukazuje međutim da rangiranje država ne odražava u potpunosti adekvatno stanje medijskih sloboda u njima.
„Crna Gora je, uz Severnu Makedoniju, najbolje rangirana država na Zapadnom Balkanu, ali to ne znači da su mnogo različite od drugih zemalja. U njima su izbori doveli do političke promene. Politička opcija, različita od dotadašnje strukture, preuzela je vlast. Takav vid promene važan je za očuvanje slobode medija. I zaista se možemo uveriti u suprotno - kaso što je situacija u Srbiji, gde je Aleksandar Vučić već duže vreme na vlasti. Kao i u Albaniji, gde je isti slučaj već nekoliko godina sa premijerom Edijem Ramom“, objašnjava Salaj za Glas Amerike.
Međutim, podvlači i da u njima ima problema.
„U obe zemlje postoje politički i pravosudni pritisci na medije. U Crnoj Gori bili smo svedoci nastojanja da se nezavisnost Javnog servisa podrije primenom novog modela finansiranja. To je bila prilično negativna epizoda - iako je na kraju zakon izmenjen na drugačiji način i stvar je otišla u dobrom smeru. Takođe, važno je što je u Crnoj Gori prošle godine doneta oslobađajuća presuda za novinara Jovu Martinovića - koji je bio na meti lažne optužnice", navodi Salaj - uz podsećanje da je podignuta optužnica i protiv osumnjičenih napadača na novinarku Oliveru Lakić.
Ruski mediji u veoma ozbiljnoj situaciji
Rusija je, prema izveštaju o slobodi medija Reportera bez granica (RSF), napredovala za dva mesta i nalazi se na 162. poziciji. Takav trend je u izveštaju obrazložen kao posledica drastičnijeg nazadovanja drugih država usled ugrožavana medijskih sloboda u njima. Rusija se nalazi među najgore kotiranim državama u kojima su mediji u veoma ozbiljnoj situaciji, zajedno sa Kinom, Severnom Korejom, Eritrejom, Avganistanom i Sirijom.
“To skreće pažnju na njen globalni učinak, jer se broj novinara označenih kao strani agenti ili nepoželjni povećava, a medijski radnici se proizvoljno pritvaraju”, navedeno je u delu izveštaja o Rusiji.
Među pritvorenima je Alsu Kurmaševa, novinarka Radija Slobodna Evropa, koja se u ruskom zatvoru nalazi od oktobra 2023. na osnovu optužbi da se nije prijavila kao strani agent.
Poslednjih godinu i po dana u pritvoru je proveo i novinar Vol strit žurnala Evan Gerškovič, uhapšen u martu 2023, i optužen za navodnu špijunažu.
Neposredno uoči objave izveštaja o slobodi medija Reportera bez granica - u Rusiji je blokirana njihova internet stranica.
Pavol Salaj to ne vidi kao slučajnost.
“Reporteri bez granica mnogo čine kako bi pomogli prognanim ruskim novinarima onemogućenim da rade u svojoj zemlji, ali i novinarima u Ukrajini koji izveštavaju o ratu. Preduzimamo konkretne pravne, finansijske i druge mere da pomognemo ruskim medijima, koji su u većini slučajeva, zabranjeni. Brojni novinari koji su prisiljeni na izgnanstvo označeni su kao strani agenti. Zabrane i kazne postaju sve oštrije. Sada su i Reporteri bez granica postali mete zbog svog angažmana. Međutim, u ovom slučaju primenili smo isto tehničko rešenje koje služi kao pomoć drugim medijima. I naš sajt je, uprkos ruskoj meri, dostupan u Rusiji. Sve to samo jača našu motivaciju da nastavimo sa podrškom pouzdanim novinarima koji izveštavaju o Rusiji, ratu u Ukrajini i borimo se protiv ruske propaganda”, rekao je Salaj za Glas Amerike.
Više od 1.500 ruskih novinara izbeglo je sa teritorije te zemlje od početka agresije na Ukrajinu - 24. februara 2022, navode u izveštaju Reporteri bez granica.
Glas Amerike: Koji su preduslovi ispunjeni da bi se ostvarile veće medijske slobode u Severnoj Makedoniji?
Salaj: Govorio sam već o političkim promenama koje su manje-više uobičajene u Severnoj Makedoniji. S druge strane, problem je što dva glavna politička tabora imaju - uslovno rečeno, sopstvene medije, koji služe njihovim političkim interesima. Pozitivan faktor je postojanje snažnih novinarskih udruženja i civilnog društva koja brane slobodu medija. Loša strana je što su mediji i društvo, kako možemo videti, u Severnoj Makedoniji - polarizovani. Na sreću, u Severnoj Makedoniji je počinjen manji broj fizičkih napada na novinare, ali je uprkos tome njihova bezbednost krhka. Pozitivna okolnost je bila zabrana oglašavanja u medijima državnih i lokalnih vlasti. Međutim, novi medijski zakon menja tu situaciju. Dakle, iako Severna Makedonija napreduje po indeksu sloboda, ako pogledate njen sveukupni rezultat, stanje se i u toj zemlji blago pogoršava.
Glas Amerike: Kako onda objašnjavate pomak od nekoliko mesta?
Salaj: Ukoliko država, uprkos negativnim trendovima, napreduje za nekoliko mesta - to znači da je u drugim zemljama zabeleženo drastičnije pogoršanje u medijskim slobodama - u odnosu na tu konkretnu državu.
Glas Amerike: Medijske slobode i u Bosni i Hercegovini su takođe ugrožene - svrstana je među države u kojima su mediji i novinari u teškom položaju. Zbog čega je situacija takva i šta treba učiniti da bi se poboljšala?
Salaj: Uporedio bih, Republiku Srpsku - entitet Bosne i Hercegovine, i Srbiju. Za pad u oblasti slobode medija u Bosni i Hercegovini - u velikoj meri zaslužna je vlast u Republici Srpskoj. Njen predsednik Milorad Dodik, blizak saveznik ne samo Aleksandra Vučića, već i Kremlja, učestalo verbalno napada novinare. Posledica toga su fizički napadi na novinare u Republici Srpskoj. U tom entitetu odnedavno je kao krivično delo ponovo uvedena kleveta - što je definitivno u suprotnosti sa evropskim standardima zaštite novinara od maltretiranja i zatvorskih kazni za klevetu. Povrh svega toga, u Republici Srpskoj sveprisutna je ruska propaganda. Kada govorimo o Bosni i Hercegovini u celini - postoji i hronični problem održivosti javnog televizijskog servisa.
Sjedinjene Države - zemlja čija je medijska sfera u problemu
Sjedinjene Države su, prema izveštaju o slobodi medija Reportera bez granica (RSF), nazadovale za deset pozicija – sa 45. na 55. mesto i prešle iz kategorije delimično zadovoljavajućih među države u kojima je medijska sfera u problematičnoj situaciji.
Pavol Salaj, predstavnik Reportera bez granica, ukazuje na znatne podeljenosti u društvu što, kako kaže, utiče i na podele unutar američke medijske sfere.
„Notirani su brojni politički motivisani napadi na medije i nezavisno novinarstvo. U nekim delovima SAD novinari su hapšeni u redakcijama u kojima rade. U Americi je prošle godine ubijen jedan novinar. Situacija dosta varira širom američkih država. Jasno je da postoje političke snage - u koje ne spada savezna vlada već drugi subjekti - koje čine sve da podriju nezavisno novinarstvo u Sjedinjenim Državama. Amerika bi trebalo da se ravna sa drugim državama Zapada i da, kao demokratska zemlja, ne dozvoljava da novinari plaćaju životom zbog svog rada“, ukazao je Pavol Salaj, predstavnik Reportera bez granica.
Glas Amerike: U izveštaju je notirano i da se Kosovo suočava sa sužavanjem prostora medijskih sloboda. Zašto se to dešava - pogotovo imajući u vidu da je u izveštajima međunarodnih posmatrača u drugim oblastima beležilo napredak?
Salaj: Kosovo je bilo mnogo bolje pozicionirano u prethodnom izveštaju Reportera bez granica, pa čak i prethodnih godina. To je, opet bilo u vezi sa izborima koji su dovodili do promene vladajuće stranke. Što je predstavljalo izrazitu razliku između Kosova, sa jedne, i Srbije i Albanije - sa druge strane. Međutim, Kosovo je nazadovalo za dvadeset pozicija, što znači i pogoršani učinak u oblasti u medijskih sloboda. To je potrebno sagledati u kontekstu napetosti između Srbije i Kosova. Kosovski novinari pretrpeli su na desetine fizičkih napada. Takođe, vladajuća partija pojačala je pritisak na nezavisne medije. Postojala je neka vrsta administrativnog uznemiravanja privatnog televizijskog kanala "Klan Kosova". Takođe, izabrani direktor televizijskog javnog servisa povezan je sa vladajućim političkim taborom. Dakle, prisutni su bezbednosni i politički rizici, koji su prilično otežali stanje medijskih sloboda na Kosovu.
Glas Amerike: Albanija se nalazi u istoj grupi zemalja kao i Srbija. Kakve posledice to ima po novinare i medije u toj zemlji?
Salaj: Albanija je poslednjeplasirana od svih članica i kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. U poređenju sa evropskim standardima, tamo je situacija po novinare veoma teška. Prošle godine, u pucnjavi na sedište medija "Top čenel" u Tirani, ubijen je radnik obezbeđenja. To je uticalo na smanjenje indikatora u vezi sa bezbednošću novinara u Albaniji. Međutim, i preostala četiri pokazatelja su takođe u padu: ekonomsko, političko i pravno okruženje, kao i društvene okolnosti. Dakle, sistemski problemi u Albaniji produbljeni su u poslednjih godinu dana. Među najvećim problemima su sukob interesa i uticaj medijskih vlasnika na nezavisnost medija. Tu spada i neodrživost medija - što stvari čini još komplikovanijim, zbog cenzure na internetu i društvenim mrežama, koja je uobičajena. Naravno, ne treba isključiti politički motivisane verbalne napade pripadnika vlasti i opozicije na albanske novinare. Često se nalaze na meti organizovanog kriminala, onlajn kampanja koje promovišu mržnju i klevete. Sve to Albaniju svrstava na poslednje mesto u regionu Zapadnog Balkana.
