Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je u četvrtak da bi saradnja Izraela sa arapskim susedima na Bliskom istoku na formiranju palestinske države bio najefikasniji način da se izoluje Iran.
Pre nego što je napustio Kairo, gde je razgovarao sa egipatskim predsednikom Abdelom Fatahom el-Sisijem, Blinken je poručio:
"Postoji put za izraelske potrebe i želje za integracijom u regionu i istinskom bezbjednošću i istovremene palestinske aspiracije za sopstvenom državom. To je najbolji način - ta integracija, bezbednost, palestinska država - da se izoluje i marginalizuje Iran, kao i njegovi potezi koje preduzima preko svojih saveznika. Ta vizija je jasna, ali da bi počeli da je ostvarujemo, konflikt u Gazi mora da se okonča. To je ključno", poručio je Blinken.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu odbacuje rešenje o dve države.
Kairo je bila deseta i poslednja stanica na Blinkenovoj sedmodnevnoj turneji po Bliskom istoku, koja je bila usredsređena na sprečavanje eskalacije rata u Gazi, povećanje humanitarne pomoći, zaštitu civila i oslobađanje preostalih talaca koje je oteo Hamas.
Blinken je prethodno poručio da ceni partnerstvo Egipta u isporuci humanitarne pomoći Palestincima u Gazi.
“Sekretar Blinken i predsednik El Sisi su razgovarali o tekućim naporima da se oslobode preostali taoci. Sekretar je ponovio rešenost Amerike da osigura da Palestinci u Gazi nisu prisilno raseljeni i da se postigne regionalni mir koji se obezbeđuje sigurnost Izraela i ostvaruje napredak u uspostavljanju palestinske države", saopšteno je iz Stejt departmenta.
Egipat je odigrao ključnu ulogu u posredovanju u ranijem privremenom prekidu vatre tokom kojeg je Hamas oslobodio više od 100 talaca, a Izrael 240 palestinskih zatvorenika.
Penzionisani general Kenet "Frenk" Mekenzi, bivši komandant američke Centralne komande, izrazio je pesimizam tokom vebinara u sredu.
"Mislim da će biti veoma teško vratiti preostale taoce... oni su poslednje što Hamas ima", rekao je on. "Nisam optimista da ćemo vratiti mnogo ovih talaca".
Pregovori u četvrtak u Kairu usledili su dan nakon što se Blinken sastao sa predsednikom palestinskih vlasti Mahmudom Abasom na Zapadnoj obali, a Abas je kasnije razgovarao sa Sisijem i jordanskim kraljem Abdulahom Drugim.
Jordanski, egipatski i palestinski lideri izdali su zajedničku izjavu u kojoj pozivaju međunarodnu zajednicu da održi pritisak za proglašenje trenutnog prekida vatre u Gazi i za zaštitu palestinskih civila.
Lideri su takođe istakli potrebu da raseljenim Palestincima bude omogućeno da se vrate u svoje domove u Gazi, a odbacili su svaki pokušaj Izraela da ponovo okupira delove teritorije nakon rata.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je u TV izjavama kasno u sredu da Izrael "nema nameru da trajno okupira Gazu ili raseljava civilno stanovništvo".
"Izrael se bori protiv Hamasovih terorista, a ne protiv palestinskog stanovništva, i mi to radimo u potpunom skladu sa međunarodnim pravom", rekao je on.
Izrael je pristao da dozvoli misiji Ujedinjenih nacija da proceni situaciju u ratom razorenoj severnoj Gazi radi bezbednog povratka raseljenih Palestinaca.
Stefan Dužarik, portparol generalnog sekretara UN Antonija Gutereša, rekao je u sredu da je misija "zavisna od bezbednosnih garancija" Izraela.
UN se nadaju da će to sprovesti što je pre moguće, jer je ključno za planirano povećanje humanitarne pomoći za severnu Gazu.
Diplomate su saopštile da je Izrael pozvao članove Saveta bezbednosti UN da posete zemlju kasnije ovog meseca.
Specijalni izaslanik UN takođe treba da sprovede misiju u Izraelu i na Zapadnoj obali krajem januara kako bi prikupio informacije o seksualnom nasilju nad taocima, koje su navodno počinili militanti Hamasa tokom napada 7. oktobra i nakon njih.
Više od 85 odsto Palestinaca raseljeno je preko Pojasa Gaze od 7. oktobra, prema podacima Agencije Ujedinjenih nacija za pomoć i rad palestinskim izbeglicama na Bliskom istoku.
Napadi u Crvenom moru
Blinken je u sredu upozorio na "posledice" nakon što su pobunjenici Huti sa sedištem u Jemenu izveli najveći do sada vazdušni napad na brodove u Crvenom moru.
"Imali smo najveći napad — UAV-ima (bespilotnim letelicama i) raketama — upravo juče", rekao je Blinken novinarima na međunarodnom aerodromu u Bahreinu u Manami u sredu. "Ove napade je pomagao i podržavao Iran tehnologijom, opremom, obaveštajnim podacima, informacijama i oni imaju uticaj na ljude u stvarnom životu".
Više od 20 zemalja, uključujući Bahrein, obećalo je da će očuvati slobodu plovidbe u Crvenom moru, rekao je Blinken nakon razgovora sa kraljem Bahreina Hamadom bin Isom Al Kalifom.
"Ako se ovi napadi nastave kao juče, biće posledica", dodao je Blinken. On je pozvao Iran da prekine svoju pomoć Hutima, ali je odbio da elaborira kakve bi to bile konkretne posledice.
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio je u sredu rezoluciju koju su izradile SAD i kojom se osuđuju napadi Huta na brodove u Crvenom moru i zahteva njihov prekid.
Huti koje podržava Iran rekli su da napadi ciljaju brodove koji su povezani sa Izraelom ili idu za Izrael i da deluju u znak solidarnosti sa Palestincima u Pojasu Gaze.
Zdravstveni zvaničnici Gaze kažu da je više od 23.300 Palestinaca, veliki procenat žena i dece, ubijeno u izraelskoj vojnoj ofanzivi u Pojasu Gaze.
Izrael je započeo svoju vojnu kampanju za brisanje Hamasa nakon što su Hamasovi borci prešli u južni Izrael 7. oktobra. Izrael je saopštio da je oko 1.200 ljudi ubijeno i oko 240 zarobljenih u terorističkom napadu.
Margaret Bešer, Džef Seldin i Sindi Sejn doprineli su pisanju ovog izveštaja. Neki materijali su došli od Rojtersa, agencije Frans pres i Asošiejted presa.
