Linkovi

SAD planiraju nove sankcije protiv Irana, meta program za dronove i rakete


Pripadnica izraelske vojske pored iranske balističke rakete (Foto: REUTERS/Amir Cohen)
Pripadnica izraelske vojske pored iranske balističke rakete (Foto: REUTERS/Amir Cohen)

Amerika planira da narednih dana uvede nove sankcije Iranu čija će meta biti program te zemlje za proizvodnju raketa i dronova i očekuje da američki saveznici urade isto, rekao je u utorak Savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven.

Američka sekretarka za finansije Dženet Jelen u utorak je takođe upozorila da Amerika namerava da narednih dana uvede Iranu nove sankcije zbog napada na Izrael i dodala da bi cilj tih mera mogao da bude da se smanji kapacitet Teherana da izvozi naftu.

"Kada je reč o sankcijama, očekujem da ćemo preduzeti dodatne kaznene mere protiv Irana narednih dana. Međutim, nemamo običaj da unapred objavljujemo o kojim sankcijama je reč. Ali u razgovorima koje sam imala, i dalje su na stolu sve opcije da se poremeti terorističko finansiranje Irana", rekla je Jelen na konferenciji za novinare, na marginama prolećnih sastanaka Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Vašingtonu, prenosi agencija Rojters.

Jelen je istakla da su Sekretarijat za finansije i Stejt department prethodno preduzeli akciju da suzbiju iransko "destabilizujuće" ponašanje, umanjivanjem kapaciteta te zemlje da izvozi naftu.

"Očigledno je da Iran i dalje izvozi određene količine nafte. Možda ima još nešto što možemo da uradimo", rekla je Jelen.

Sekretarijat za finansije radi na tome da uz pomoć Kine, partnera iz G7 i drugih vodećih globalnih snabdevača podrije kapacitete Irana da nastavi da izvozi naftu i nabavi mikroelektroniku za dronove kojima je napao Izrael i koje prodaje Rusiji, rekao je novinarima visoki zvaničnik sekretarijata.

U uvodnom izlaganju, Jelen je upozorila da napad Irana na Izrael i njegovo finansiranje ekstremističkih grupa u Gazi, Libanu, Jemenu i Iranu preti da ugrozi stabilnost na Bliskom istoku i da bi moglo da se prelije na ekonomsku situaciju.

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku Žozep Borelj rekao je u Briselu nakon vanredne video konferenciije ministara spoljnih poslova EU da su neke članice tražile da se prošire sankciije protiv Irana i da će blok početi da radi na predlogu.

Borelj je rekao da bi predlog proširio sankcije kojima se pokušava suzbiti snabdevanje Rusije iranskim dronovima kako bi obuhvatile i odredbu o raketama i moguće pokrile i isporuke iranskim saveznicima na Bliskom istoku.

Izrael je u utorak pozvao na uvođenje novih sankcija Iranu kao deo odgovora na to što su iranska vojska i neki saveznici Teherana pokrenuli vazdušni napad bez presedana na jevrejsku državu.

Izraelski ministar spoljnih poslova Izrael Kac rekao je na društvenim mrežama da je kontaktirao predstavnike više od 30 zemalja kako bi se založio za sankcije protiv iranskog raketnog programa i za proglašenje Iranske revolucionarne garde (IRGC) terorističkom organizacijom.

Sjedinjene Države su među nekoliko zemalja koje su već označile IRGC kao terorističku grupu. Od oktobra, SAD su uvele nekoliko paketa sankcija protiv iranskog programa razvoja balističkih raketa, nakon što su sankcije UN istekle.

Čini se da je Izrael takođe spreman da zahteva vojnu osvetu, uprkos tome što svetski lideri mole da se situacija smiri. Treći sastanak izraelskog ratnog kabineta, na kojem je trebalo da bude razmatran odgovor na iranski napad, odložen je za sredu, saopštili su izraelski zvaničnici.

Izraelski vojni zvaničnici rekli su u ponedeljak da Teheran mora da plati cenu za subotnji baraž od oko 350 projektila i dronova, od kojih su mnogi lansirani sa iranskog tla.

Iranski napad "naići će na odgovor", rekao je načelnik izraelske vojske general-pukovnik Herci Halevi.

"Iran će se suočiti sa posledicama svojih akcija", rekao je on, govoreći iz vazdušne baze Nevatim na jugu Izraela.

Izraelski vojni zvaničnici nisu precizirali kako bi taj odgovor mogao da izgleda, iako je portparol izraelskih odbrambenih snaga kontraadmiral Danijel Hagari rekao da će se odgovor dogoditi "u vreme koje mi izaberemo".

Izraelska retorika ostala je oštra i pored toga što su najvatreniji pobornici te zemlje, poput Sjedinjenih Država, pozvali Izrael da pokaže uzdržanost, tvrdeći da je neuspeh iranskog napada bespilotnim letelicama i raketama da nanese veliku štetu sam po sebi bila ogromna pobeda.

"Prilično je rečito to što je Iran lansirao preko 300 vazdušnih pretnji… i da je 99 odsto njih je oboreno", rekao je sekretar za štampu Pentagona general-major Pat Rajder.

Bela kuća je u ponedeljak bila još oštrija.

"Izrael je danas u daleko jačoj strateškoj poziciji nego što je bio pre samo nekoliko dana", rekao je portparol Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi, ističući niz zemalja koje su pritekle u pomoć Izraelu.

Britanija, Francuska, Jordan i Saudijska Arabija pridružile su se SAD i Izraelu u obaranju iranskih raketa i dronova.

"Iranski hvaljeni raketni program, nešto što je (Teheran) koristio da ugrožava Izrael i region, pokazao se daleko manje efikasnim", rekao je Kirbi. "Odbrana Izraela se, s druge strane, pokazala čak i boljom nego što su mnogi dugo pretpostavljali".

Pentagon je kasno u ponedeljak saopštio da je američki sekretar za odbranu Lojd Ostin "ponovio čvrstu podršku SAD odbrani Izraela i potvrdio strateški cilj regionalne stabilnosti" dok je razgovarao sa izraelskim ministrom odbrane Joavom Galantom.

Visoki američki zvaničnici rekli su da je iranski napad na Izrael, prvi ikada pokrenut sa iranskog tla, uključivao više od 110 balističkih projektila, 30 krstarećih projektila i više od 150 jednosmernih, eksplozivnih dronova.

Oni su rekli da su u napadu učestvovale i iranske proksi snage u Iraku, Siriji i Jemenu.

Iran, koji je napad u subotu opisao kao uspešan, saopštio je da je to odgovor na vazdušni napad na bazu ambasade Irana u Siriji 1. aprila, za koji se sumnja da ga je izveo Izrael i u kojem je ubijeno sedam oficira Iranske revolucionarne garde, uključujući dva viša komandanta.

Neki zvaničnici iz Turske, Jordana i Iraka rekli su u nedelju da je Iran podelio upozorenja o napadu unapred kako bi izbegao masovne žrtve i sprečio dalju eskalaciju neprijateljstava.

Ali portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova odbacio je takve tvrdnje tokom konferencije za novinare u Teheranu u ponedeljak, rekavši: "Nije bilo unapred postignutog dogovora između nas i bilo koje druge strane".

Američki zvaničnici su takođe osporili izveštaje da je napad Teherana trebalo da bude simboličan.

"Video sam izveštaje da su Iranci nameravali da budu neuspešni, da je ovaj spektakularan i sramotan neuspeh bio nameran", rekao je Kirbi, nazivajući takve tvrdnje "kategorički lažnim".

"S obzirom na razmere ovog napada, namera Irana je očigledno bila da izazove značajna razaranja i žrtve", rekao je Kirbi. "Cilj je bio da se što više njih [projektila i dronova] provuče kroz odbranu Izraela".

Uprkos namerama Irana, predsednik SAD Džo Bajden rekao je izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu da Sjedinjene Države neće učestvovati ni u jednoj izraelskoj kontraofanzivi protiv Irana.

Međutim, razni američki zvaničnici rekli su u ponedeljak da podrška Vašingtona Izraelu pred iranskom agresijom ostaje "čelična" i da američka vojna sredstva - smeštena u regionu da bi se odbranila od iranskog baraža - ostaju na mestu ako Teheran nešto pokuša ponovo.

Ipak, i dalje postoji zabrinutost da bi iranski napad i potencijalni izraelski odgovor mogli da izazovu širi regionalni sukob.

"Pozivamo sve strane na uzdržanost", rekao je zamenik iračkog premijera Muhamed Ali Tamim tokom posete američkom Stejt departmentu u Vašingtonu u ponedeljak.

"Nadamo se da će se eskalacije i tenzije u toj oblasti okončati", rekao je Tamim, dodajući da Irak ne želi da vidi region "uvučen u širi rat koji će ugroziti međunarodnu bezbednost".

Evropski zvaničnici su takođe pozvali na oprez.

"Na ivici smo litice i moramo da se udaljimo od nje", rekao je Žozep Borelj, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, za špansku radio stanicu Onda Sero. "Moramo nagaziti kočnicu i ubaciti u rikverc".

Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je u ponedeljak da će njegova vlada učiniti sve što može da izbegne eskalaciju situacije između Izraela i Irana.

Govoreći za francuske medije BFM-TV i RMC, Makron je takođe pozvao Izrael da radi na izolaciji Irana, pre nego na eskalaciji.

Bela kuća je kasnije u ponedeljak potvrdila da su ti napori već u toku, a članice Grupe sedam vodećih industrijalizovanih zemalja, ili G7, već rade na novoj rundi sankcija usmerenih na industrije koje podržavaju iranske raketne programe.

G7 uključuje Britaniju, Kanadu, Francusku, Nemačku, Italiju, Japan i Sjedinjene Države.

U tekstu su korišćene neke informacije agencija Asošijeted pres i Rojters.
XS
SM
MD
LG