Iranski napad na Izrael u nedelju ujutru označio je promenu u pristupu Teheranu, koji se oslanjao na saveznike širom Bliskog istoka od početka rata između Izraela i Hamasa u oktobru. Sve oči su sada uprte u to da li će se Izrael odlučiti na dalju vojnu akciju, dok Vašington traži diplomatske mere da se ublaže regionalne tenzije.
Iran navodi da je napad bio odgovor na vazdušni napad za koji se u velikoj meri okrivljuje Izrael u kome su uništene, kako Iran kaže, njegove konzularne prostorije u Siriji i ubijena dvojica generala ranije ovog meseca.
Izrael je saopštio da je skoro svih preko 300 bespilotnih letelica i projektila koje je Iran lansirao tokom noći oborio protivraketni odbrambeni sistem, uz podršku SAD i Britanije. Jedina žrtva je ranjena devojka u južnom Izraelu, a projektil je pogodio izraelsku vazdušnu bazu, ali je šteta mala.
Ipak, šef iranske Revolucionarne garde nazvao je operaciju uspešnom.
"Iran je uspeo da uspostavi balans između javne osvete za napad u Damasku i izbegao da izazove dalju izraelsku vojnu akciju koja bi dovela do mnogo šireg sukoba", rekla je Mona Jakobijan, potpredsednica centra za Bliski istok i severnu Afriku pri američkom Institutu za mir.
„Obe države su u ovom trenutku u stanju da proglase pobedu i sklone se sa ivice provalije, pogotovo što nije bilo ubijenih izraelskih civila“, rekla je Jakobijan.
Svet je čekao rezultat sastanka izraelskog ratnog kabineta u nedelju. Izraelski desničari tražili su da se odgovori. Ali drugi su predložili uzdržanost, uz napomenu da da bi Izrael trebalo da se fokusira na jačanje novih veza sa arapskim partnerima.
„Izgradićemo regionalnu koaliciju i naplatiti cenu od Irana, na način i u vreme koje nam odgovara“, rekao je Beni Ganc, član Ratnog kabineta.
Analitičari kažu da je Iran poslao poruku da će biti sposoban za eskalaciju i da promeni pravila učešća u svom ratu iz senke sa Izraelom.
„To je napad upozorenja, čije je poruka da ako Izrael prekrši pravila, biće posledica“, rekao je Magnus Ranstorp, strateški savetnik na Švedskom univerzitetu odbrane.
Iranski napad dodatno je probudio strah da će rat u Gazi izazvati regionalni haos. Ipak, Iran tvrdi da ne traži rat širom regiona.
Ministar inostranih poslova Husein Amirabdolahijan napisao je na na Eksu, nekadašnjem Tviteru, da Iran u ovom trenutku nema nameru da nastavi odbrambene operacije osim ako ne bude napadnut. Iran naglađava da je gađao izraelske objekte koji imaju veze sa napadom u Damasku, a ne civile ili privredne oblasti.
Nakon što je Izrael započeo ofanzivu u Gazi protiv Hamasa, grupe koje podržava Iran bile su uključene u sukob, dok je Teheran stajao po strani. Libanska grupa Hezbolah ispalila je rakete na severni Izrael. Jemenski pobunjenici Huti napali su zapadne brodove na Crvenom moru. Krovna grupa iračkih milicija koje podržava Iran napala je američke vojne položaje u Iraku i Siriji.
"Sada, Teheran želi da postigne maksimun, ali bez oslanjanja na grupe koje podržava", kaže direktorka Karnegi centra za Bliski istok Maha Jahja.
Iran je za sada uradio šta je mogao.
„Dali su dovoljno upozorenja da će se ovo desiti i mislim da su znali da će dronovi i projektili biti oboreni pre nego što stignu do izraelske teritorije“, rekla je Jahja.
Ona je takođe napomenula da je rastući pritisak na Izrael zbog situacije u Gazi sada prešao na potrebu da se deeskaliraju tenzije u regionu.
"Čini se da dalja vojna akcija Izraela, nije popularna među njegovim saveznicima, uključujući Sjedinjene Države", rekao je Eldad Šavit, koji je na čelu izraelsko-američkog istraživačkog programa u izraelskom Institutu za studije nacionalne bezbednosti.
Portparol za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Kirbi rekao je za NBC da predsednik Džo Bajden ne želi eskalaciju regionalnog sukoba ili širi rat sa Iranom, i da lično radi na diplomatskom rešenju.
