U Vašingtonu postoji dvostranački interes za američki angažman na Zapadnom Balkanu i pružanje ekonomske i druge podrške njegovim evropskim aspiracijama, izjavili su senatori Džin Šahin i Kris Marfi, članovi Odbora za spoljnopolitičke odnose. Oni su za Glas Amerike govorili posle pretresa na kome je Gabrijel Eskobar, specijalni izalsnik američke administracije za Balkan, ponovo informisao članove Kongresa o Zapadnom Balkanu.
Američki diplomata i senatori razmotrili su ključne dugogodišnje i trenutne izazove u regionu, od korupcije i ugroženog integriteta Bosne i Hercegovine, preko zakočenog dijaloga Srbije i Kosova do negativnog uticaja Kine i Rusije.
“Tačno je da je Zapadni Balkan izložen malignom ruskom i kineskom uticaju. Kada govorimo o Rusiji – ona nije ni među prvih deset značajnih trgovinskih partnera na Zapadnom Balkanu", podsetio je Eskobar dodajući da je ključno pitanje - energija.
"U oblasti energetske bezbednosti ohrabrili smo Srbiju da potraži alternative ruskom gasu, uključujući obnovljive izvore i tečni gas. I tu je ostvaren izvestan napredak. U vezi sa političkim uticajem Srbija je tokom poslednje godine postala usaglašenija sa politikom Evropske unije – uključujući nepriznavanje Krima. Kada je reč o Kini – ohrabrujemo reforme i veću transparentnost u vezi sa procesima koji su kineskim kompanijama davali prednost nad evropskim i američkim kompanijama", rekao je na pretresu Eskobar.
Uticaj Kine i Rusije jedno je od pitanja koja brinu američke senatore. Džin Šahin, predsjedavajuća pododbora za Evropu i regionalnu bezbjednost pred kojim se raspravljalo o Balkanu, za Glas Amerike kaže da Sjedinjene Države mogu na više načina da se suprostave tom uticaju.
"Prvo, da riješe pitanje dezinformacija koje se šire zato bi ljudi trebalo da čuju činjenice i šta se se zaista događa. Da nastave da pružaju ekonomsku podršku i podstaknu uspješan razvoj privatnog sektora. Tokom pretresa smo imali odličnu diskusiju o energiji, zato što veliki dio Zapadnog Balkana zavisi od ruskih energenata. Zbog toga bi trebalo da pomognemo u stvaranju novih prilika za čistu energiju i druge izvore. I veliki broj kompanija u SAD će biti zainteresovan za takve investicije i saradnju sa zemljama u regionu na tome".
Šahin, poput Eskobara, smatra da i da je korupcija jedan od glavnih problema u regionu. Demokratski Senator Kris Marfi kaže za Glas Amerike da je na Balkanu pre svega potreban dalji napredak u borbi protiv tog problema i u vladavini prava.
"Previše zemalja na Zapadnom Balkanu ide u pogrešnom smjeru". I to nije slučajno imajuću u vidu činjenicu da Evropa trenutno otežava pristupanje balkanskih zemalja. Moramo da riješimo problem između Bugarske i Sjeverne Makedonije jer će to pokazati da ako postižete napredak, ako ste posvećeni vladavini prava I pravilima EU, da još možete da se pridružite i budete dio EU. Sjedinjene Države moraju da imaju snažno prisustvo u regionu i zato sam bio danas na pretresu. Jasno je da postoji dvostranački ineters da ostanemo veoma angažovani na Balkanu i da podržimo naše prijatelje tamo", ističe senator Marfi. Dodaje da SAD imaju dobrog specijalnog izaslanika, da bi voleo da više članova Kongresa i administracije poseti Balkan, te da poveća izdvajanja za program USAID kako bi se finansiralo više projekata u regionu.
Američki zvaničnici govorili su i o potrebi da Srbija i Kosovo nastave da razgovaraju, a Gabrijel Eskobar je poručio da SAD podržavaju osnivanje ZSO.
“Uprkos tome što je Ustavni sud doneo odluku da pojedini delovi nisu kompletno usklađeni – nigde se ne navodi da je sama Zajednica neustavna. Tako da je u kontekstu dijaloga do Kosova i Srbije da odluče kako će to sve izgledati. Mi ne želimo da to bude nešto kao Republika Srpska – ali smo zatražili od kosovskih vlasti da razmotre modele za koje veruju da bi mogli biti kompatibilni. Koji ne bi podrivali njihov suverenitet ili funkcionalnost",
Senatori, s kojima je Glas Amerike razgovarao, nadaju se nastavku dijaloga i kompromisu.
“To je najbolji način da se dođe do rešenja – da ostanu za pregovaračkim stolom, da bi riješili pitanja. Nije lako, ali jeste u dugorocnom interesu obje zemlje”, kaže senatorka Šahin.
“Naravno, željeli bi smo da vidimo napredak u razgovorima Srbije iKosova, i za to će biti potreban kompromis i u Beogradu i u Prištini", smatra njen kolega Marfi.
Američki senatori žele da vide i konstruktivnu ulogu Beograda u regionu.
“Srbija može da bude snaga za dobro ili remetilačka snaga. Mi bismo željeli da nastavimo da je podržavamo dok je okrenuta ka pristupanju EU i Zapadu, da je ohrabrimo u tome, i da bude snaga koja će podržati te napore u ostatku regiona”.
Senatore je tokom pretresa najviše ipak interesovala situacija u Bosni i Hercegovini u svijetlu, kako smatraju, napora Milorada Dodika da odvoji Republiku Srpsku što prema ocjeni senatorke Šahin nije u ineteresu Beograda.
Članovi senatoskog odbora su izaslanika za Zapadni Balkan takođe pitali kako bi eventualna ruska invazija na Ukrajinu mogla da utiče na region. Eskobar je odgovorio da se nada da će zemlje regiona ostati stabilne i zaštićene od bilo kakvog pokušaja Rusije da ih zloupotrebi.
Senatorka Šahin smatra da bi iz ukrajinske krize i Srbija mogla da izvuče određene pouke.
“Da ako se Rusiji ne sviđa šta radite, da Vladimir Putin misli da ima kapacitet da dođe i preuzme kontrolu nad zemljom. To mora da bude upozorenje za svaku zemlju u regionu."
Snažan i integrisan Balkan jedan je od američkih prioriteta, a kontinuirano vođstvo Vašingtona u regionu je od suštinskog značaja, čulo se još u američkom Kongresu – uz poruku jednog od senatora da je pretres u Senatu snažan signal da Amerika obraća pažnju, da je spremna da pruži podršku, ali da neće nametati rešenja.
