Gabrijel Eskobar, izaslanik američke administracije za Zapadni Balkan izjavio je da je to područje u poslednje tri decenije fokusu trajnog angažmana, investicija i dvopartijske podrške SAD.
U obraćanju tokom pretresa u Odboru za spoljne poslove američkog Senata Eskobar je rekao da su rezultati takvog angažmana jasni.
"Zemlje bivše Jugoslavije sada su među četiri saveznice u NATO, dok su dve zemlje članice EU. Među zemljama Zapadnog Balkana, sve ili dele strateški cilj dublje integracije sa Zapadom kao aspiranti na članstvo u EU ili su članice EU. Naš posao nije završen", rekao je Eskobar članovima Pododbora za Evropu i regionalnu saradnju u oblasti bezbednosti.
Tokom diskusije sa američkim senatorom Bobom Menendezom Eskobar je rekao da osnivanje Zajednice srpskih opština na Kosovu, koju su Beograd i Priština dogovorile 2013. godine, ne bi doprinelo destabilizaciji Kosova.
"Mi podržavamo osnivanje Zajednice srpskih opština iz brojnih razloga. Prvi je što je o tome već postignut sporazum. Uprkos tome što je Ustavni sud doneo odluku da pojedini delovi nisu kompletno usklađeni – nigde se ne navodi da je sama Zajednica neustavna. Tako da je u kontekstu dijaloga do Kosova i Srbije da odluče kako će to sve izgledati. Mi ne želimo da to bude nešto kao Republika Srpska – ali smo zatražili od kosovskih vlasti da razmotre modele za koje veruju da bi mogli biti kompatibilni. Koji ne bi podrivali njihov suverenitet ili funkcionalnost", odgovorio je Eskobar - dodavši da lično veruje da bi osnivanje Zajednice srpskih opština ojačalo suverenitet Kosova.
Menendez: Kakve ustupke tražite od Srbije kako biste opravdali pritisak na Kosovo u vezi sa tim?
Eskobar: Svrha dijaloga je da se sve okrene u smeru Kosova. Sa krajnjim ishodom uzajamnog priznavanja i normalizacije odnosa dve strane. Razgovori nisu o statusu Kosova – već o priznavanju činjenice da su suverena i nezavisna država. Dijalog je mehanizam koji se dokazao kao efikasan u rešavanju razlika između dve zemlje. Najskorije u vezi sa registarskim tablicama prošlog septembra – u razgovorima postignutim posredstvom Evropske unije. Uz našu podršku – a naša podrška Kosovu je odlučna - želimo da se postaramo da posredstvom dijaloga prebrode sve teške izazove. Kako bi ostvarile zajedničku evropsku budućnost.
Menendez: Čuo sam od brojnih predstavnika srpske dijaspore o izborima koji se tamo održavaju. Nedostatku legitimiteta, sredstvima kojima se vlasti koriste što im daje prednost u odnosu na ostale učesnike. Šta znate o tome?
Eskobar: To je nešto o čemu otvoreno iskazujemo zabrinutost i razmatramo sa vlastima. Tu postoje tri elementa: prvi – odnos prema opoziciji. Verujemo da je potrebno da opozicija učestvuje na izborima u slobodnim i fer uslovima. Druga stvar je medijsko okruženje: istina je da su brojni mediji u Srbiji pod kontrolom vlasti. Treća stvar je odnos prema civilnom društvu – ljudima koji su uključeni u demokratske aktivnosti: posmatrače izbora, medijskih sloboda i pružaju podršku građanskom aktivizmu. Tim organizacijama srpske vlasti moraju pružiti fer tretman. Nisu Sjedinjene Države jedine koje ukazuju na to – već i Evropska unija, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), kao i druge međunarodne organizacije koje su jasno ukazale na svoja očekivanja u vezi sa aprilskim izborima u Srbiji.
Menendez: To trenutno nije slučaj?
Eskobar: Trenutno prevlada zabrinutost o tome.
Menedez: Vučić je u decembru putovao u Moskvu tražeći tamo jeftin gas – Rusi su zauvrat dobili da potpišu ugovore u Srbiji… Nedavno je bio u Pekingu da razmatra Sporazum o slobodnoj trgovini koji sada koristi u izbornoj kampanji. Deluje mi da Rusija I Kina imaju znatnu ulogu na Zapadnom Balkanu. Šta preduzimamo kako bismo se suprotstavili zloćudnom kineskom i ruskom uticaju u tom regionu?
Eskobar: Tačno je da je Zapadni Balkan izložen malignom ruskom i kineskom uticaju. Kada govorimo o Rusiji – ona nije ni među prvih deset značajnih trgovinskih partnera na Zapadnom Balkanu. Ali, tu se najviše radi o energiji. Tako da u oblasti energetske bezbednosti ohrabrili smo Srbiju da potraži alternative ruskom gasu. Uključujući obnovljive izvore i tečni gas. I tu je ostvaren izvestan napredak. U vezi sa političkim uticajem Srbija je tokom poslednje godine postala usaglašenija sa politikom Evropske unije – uključujući nepriznavanje Krima.
Kada je reč o Kini – ohrabrujemo reforme i veću transparentnost u vezi sa procesima koji su kineskim kompanijama davali prednost nad evropskim i američkim kompanijama. Jedan od razloga zbog kojih podržavamo integrisanije balkansko tržište usaglašenije sa Evropom je to što omogućava veću transparentnost i otvorenost. Kao i više standarde zaštite životne sredine. To bi američkim i evropskim kompanijama omogućilo prednost nad kineskim kompanijama u regionu.
Nada da će zemlje regiona ostati stabilne
Tokom panela - Eskobar je bio upitan i o Vašingtonskom sporazumu, dogovoru baziranom na pospešivanju ekonomske saradnje Kosova i Srbije potpisanom septembra 2020. za vreme administracije bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa.
"Državni sekretar Blinken govorio je da treba da gradimo na uspesima prošle administracije. U vezi sa tim sporazumom - meni se konkretno sviđa moratorijum na priznavanje i povlačenje priznanja sa kojim su se dve strane saglasile. Kada je reč o ekonomskoj saradnji - što je snažnija to je bolje za približavanje dve strane bilo da se odvija kroz posredovanje Evropske unije ili neposredno. Mislimo da je sve to staza do uspeha i to potpuno podržavamo", ustvrdio je Eskobar.
Precizirao je da su očekivanja Sjedinjenih Država da se Kosovo u potpunosti uključi u dijalog sa Kosovom - čiji je cilj priznanje Srbije kao i pet članica Evropske unije (Španije, Slovačke, Rumunije, Grčke i Kipra, prim.nov) koje to još nisu učinile.
"Kao i članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama. Nastavićemo da podržavamo i napore novog američkog ambasadora da se to ostvari", ukazao je Eskobar.
Upitan kakav bi uticaj eventualna ruska invazija na Ukrajinu imala na Zapadni Balkan, Eskobar je odgovorio da se nada da će zemlje regiona ostati stabilne i zaštićene od bilo kakvog pokušaja Rusije da ih zloupotrebi.
"Iako su veoma ranjive. Ipak, rekao bih da su tri balkanske države članice NATO-a i da, ne samo što učestvuju u diskusijama - već i doprinose u tom procesu. Uveren sam da svaka zemlja u regionu želi mirno rešenje krize", odgovorio je Eskobar.
Podrška SAD ključna za transformaciju Balkana
Tokom uvodnog izlaganja Eskobar je istakao da kontinuirano vođstvo Sjedinjenih Država nastavlja da bude od suštinskog značaja za završetak transformacije Zapadnog Balkana u bližeg saveznika, transatlantskog partnera i područja koje će doprineti globalnom miru i prosperitetu.
"Nastavljamo da naglašavamo potrebu za potpuno potvrđenim spiskom ambasadora na Zapadnom Balkanu, pre svega našeg kandidata u Srbiji, koji još čeka potvrdu od punog Senata", ukazao je Eskobar tokom izlaganja.
Američki zvaničnik je ponovio da SAD daju snažnu podršku dijalogu, koji predvodi Evropska unija, čija je svrha normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije.
"Dijalog je način na koji obe strane, kao ravnopravne, moraju da rade na rešavanju razlika između njih i pronalaženju sveobuhvatnog sporazuma, koji je obema zemljama potreban za njihovu evropsku budućnost. Verujemo da napor treba da bude usmeren na međusobno priznavanje", rekao je Eskobar.
Prema njegovim rečina, Sjedinjene Države nastavljaju da sarađuju sa partnerima iz EU na unapređenju evropskih integracija za sve zemlje Zapadnog Balkana i na jačanju reformi koje su deo procesa pridruživanja.
"Istovremeno, naglašavamo našim partnerima iz EU značaj da vrata Evrope ostanu otvorena, jer je to najvažniji podsticaj koji stvara političku volju za izuzetno značajne, ali ponekad i teške reforme. Severna Makedonija i Albanija su sprovele važne reforme i obe zemlje zaslužuju da napreduju u procesu pridruživanja. Iskorak u tom smislu bio bi važan dokaz regionu da teški kompromisi omogućavaju bolju budućnost", poručio je Eskobar.
Kako je ukazao, nasuprot tome, upozorenje SAD stranama koje ispoljavaju korumptivno, destabilizujuće ili antidemokratsko ponašanje je jasno, ukazujući da će biti posledica.
"U decembru smo koristili ovlašćenja Magnicki zakona protiv organizovane kriminalne grupe koja deluje u regionu. U januaru je sankcionisan Milorad Dodik zbog koruptivnog i destabilizujućeg ponašanja, kao i televizijska stanica pod njegovom kontrolom", rekao je izaslanik američke administracije za Zapadni Balkan.
Istakao je da će Sjedinjene Države nastaviti da koriste sva raspoloživa sredstva kako bi strane koje blokiraju napredak regiona zarad sopstvene dobiti odgovarali.
"Regionalni napredak takođe ugrožavaju štetni spoljnopolitički i ekonomski uticaji Rusije i Kine. Rusija koristi svoju ulogu snadbevača energijom da bi primorala političare, podstakla korupciju i zaustavila potencijal razvoja. Takođe podržava etnonacionalizam koji deli i odvlači pažnju od bolje budućnosti. Narodna Republika Kina proširuje prisustvo izgradnjom infrastrukture kroz netransparentne i kredite i takozvane investicije. Promovisanje transparentnog upravljanja, ljudskih prava i međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima ostaće osnovni princip našeg angažovanja protiv destabilizujućih aktivnosti na Zapadnom Balkanu", ukazao je Eskobar.
Američki zvaničnik preneo je da su u pojedinim zemljama uočeni ozbiljni napori za jačanje demokratskih institucija i borbu protiv korupcije. Međutim, podvukao je da to nije slučaj u svim zemljama - u kojima je zabeleženo nazadovanje.
"U Bosni i Hercegovini, tekuća politička kriza i endemska korupcija šteti njenim građanima i ugrožava regionalnu stabilnost, njen evroatlantski put i napredak postignut posle Dejtonskog mirovnog sporazuma. Nastavljamo jasno da stavljamo do znanja svim liderima da su smirivanje retorike i rešavanje pitanja razlika kroz uspostavljene ustavne procese - jedini održivi put ka demokratskoj, evropskoj budućnosti. Zajedno sa našim evropskim partnerima i lokalnim akterima angažovani smo kako bismo napredovali na putu od Dejtona do Brisela, uključujući i reforme od kojih će svi građani imati koristi. Potreba za dijalogom, kompromisom i reformama važi za čitav region", ukazao je Eskobar.
Američki zvaničnik je u izlaganju precizirao da Sjedinjene Države nastavljaju da grade snažne ekonomske veze sa područjem Zapadnog balkana.
"U protekloj godini pokrenuli smo ekonomski dijalog SAD i Crne Gore, ojačali evropsku energetsku bezbednost kroz projekte u Albaniji i Hrvatskoj i imali značajna ulaganja američkih firmi u Srbiji. Naši partneri na Zapadnom Balkanu su spremni za integraciju sa jedinstvenim tržištem EU, a mi nastavljamo da ih podržavamo. Regionalne inicijative kao što su Zajedničko regionalno tržište EU, Otvoreni Balkan i Zelena agenda pokazuju da su dublja ekonomska integracija i saradnja neophodni za održivi rast i članstvo u EU", smatra Eskobar.
Takođe, uveren je da postoje, kako se izrazio, znatne mogućnosti za američka preduzeća - za šta je potrebno jačanje vladavina zakona, borba protiv korupcije i povećanje transparentnosti.
"Neophodne reforme će doprineti napretku, pružiti prioritet održivim investicijama i čistoj energiji i zaustaviti odliv građana. To će uticati na smanjenje politički vođena ulaganja spoljnih aktera i izgraditi temelje za dobrosusedske odnose i stabilnu upravu. Indikatori napretka ka evropskim integracijama Zapadnog Balkana uključuju dublju regionalnu saradnju i rastući demokratski i ekonomski razvoj", rekao je Eskobar tokom pretresa.
"Evropa, slobodna, celovita, prosperitetna i u miru – u vitalnom je interesu Sjedinjenih Država i u osnovi naše politike", rekao je Eskobar - uz napomenu da je Zapadni Balkan u središtu te vizije - iako je, kako kaže, njegov potencijal neispunjen.
"Bajdenova administracija svesna je tog izazova i privržena je tom regionu, koji je istorijski, politički, kulturni i geografski nedeljiv deo Evrope. Naš dugogodišnji diplomatski angažman podržava punu integraciju Zapadnog Balkana u evroatlantske strukture. Snažniji Balkan, integrisan u jaču Evropu, čini jače Transatlantsko partnerstvo", ukazao je zamenik američkog državnog sekretara Gabrijel Eskobar.
Kako je istakao u tom cilju Sjedinjene Države nastavljaju da produbljuju dugogodišnja partnerstva u regionu.
"Samo u proteklih nekoliko meseci smo proslavili 140 godina diplomatskih odnosa sa Srbijom i održali prve bilateralne odbrambene konsultacije u poslednjih pet godina, objavili osnivanje Štaba snaga za specijalne operacije u Albaniji, pozdravili hrvatsko učešće u u programu ukidanja viza za proširenje putovanja i trgovine. U značajnoj meri se oslanjamo na naše partnere na Kosovu, u Albaniji i Severnoj Makedoniji u okviru potrebe da privremeno prihvatimo hiljade evakuisanih građana Avganistana", poručio je u svom izlaganju u Senatu Gabrijel Eskobar.
