Milioni ljudi svakog dana traže pomoć psihologa delom zbog toga što osećaju da su drugačiji od drugih. Endru Erlik, psiholog koji živi i radi u Feniksu, međutim kaže da je svako na neki način čudak. Erlik zagovara ideju o prihvatanju različitosti u svojoj novoj knjizi o ujaku koji je prevazišao predrasude i bol koji mu je nanela njegova ekstremna visina.
Džejk Erlik je u bio senzacija 1920-ih. Pojavio se u preko 50 nemih filmova, ali je u svakoj sceni bio ubedljivo viši od ostalih glumaca.
Na sceni je bio poznat kao Džek Erl, teksaški džin. Za njegove kolege iz šou biznisa, on je bio nežan i uviđavan gospodin.
Među njegovim prijateljima nalaze se i neki od najnižih ljudi. Sin jevrejskih imigranata imao je tumor na sluznoj žlezdi što je bio uzrok njegovog neobičnog rasta. A u El Pasu u Teksasu, Erl je rastao … i rastao, zbog čega je često bio predmet ismevanja.
“’Izbegavanje kamenja koje su bacali na mene kada sam bio dete postalo je za mene uobičajeno'”, pričao je Erl.
Endru Erlik je nećak Džeka Erla. U njegovoj knjizi “Dugačke senke” (The Long Shadows) on priča kako je Džek, odnosno Džejk, prevazišao mnoge životne prepreke, uključujući i depresiju.
“Većina nas ima nešto zbog čega se stidi. To je nešto kao nevidljivo bangavo stopalo. Ali za Džejka, to je bilo prisutno. Svi su to mogli da vide”.
Endru Erlik je klinički psiholog i radi sa pacijentima koji sebe smatraju čudacima. On im prvo ispriča o svom ujaku.
“Ovo je čovek koji je prevazišao stereotipe i to ne tako što je bežao od toga ko je, već tako što je sa ljubavlju to prihvatio i odlučio da se izrazi kroz vizuelnu umetnost i svojim performansima”.
Erlikova knjiga otkriva kako je Džejk išao na turneje sa cirkusima, a zatim pošto je oboleo od privremenog slepila, počeo da pravi skulpture i da slika.
“Pronašao je slobodu kroz kreativnost. Veoma sam zainteresovan za kreativni proces kod ljudi sa kojima radim, i koristim Džejka kao primer. Pokazujem im njegove slike”.
Džejk je slikao cirkuske tačke, prirodu i živote običnih ljudi koje je sretao putujući Amerikom.
“Džejk je zaista želeo da uradi nešto što nije fotografsko. Vidite scenu i vaše emocije se probude u odnosu na to što ste videli, tako da onda to naslikate iz drugačije perspective”.
Današnja medicina može da spreči pojavu “gigantizma” od koje je patio Džejk Erlik. On je preminuo 1952. sa 46 godina. Međutim Endru Erlik kaže da je otvorenost prema različitosti veliki napredak u poređenju sa vremenom u kome je Džejk živeo.
“Ljudi se plaše kada je neko drugačiji i žele da podignu zidine kako bi se zaštitili od te različitosti. Ti zidovi koji nas razdvajaju su vrlo opasni”.
Erlik se nada da će priča o njegovom ujaku pomoći čitaocima da prihvate sebe kakvi jesu i da ispune svoje snove.
Džejk Erlik je u bio senzacija 1920-ih. Pojavio se u preko 50 nemih filmova, ali je u svakoj sceni bio ubedljivo viši od ostalih glumaca.
Na sceni je bio poznat kao Džek Erl, teksaški džin. Za njegove kolege iz šou biznisa, on je bio nežan i uviđavan gospodin.
Među njegovim prijateljima nalaze se i neki od najnižih ljudi. Sin jevrejskih imigranata imao je tumor na sluznoj žlezdi što je bio uzrok njegovog neobičnog rasta. A u El Pasu u Teksasu, Erl je rastao … i rastao, zbog čega je često bio predmet ismevanja.
“’Izbegavanje kamenja koje su bacali na mene kada sam bio dete postalo je za mene uobičajeno'”, pričao je Erl.
Endru Erlik je nećak Džeka Erla. U njegovoj knjizi “Dugačke senke” (The Long Shadows) on priča kako je Džek, odnosno Džejk, prevazišao mnoge životne prepreke, uključujući i depresiju.
“Većina nas ima nešto zbog čega se stidi. To je nešto kao nevidljivo bangavo stopalo. Ali za Džejka, to je bilo prisutno. Svi su to mogli da vide”.
Endru Erlik je klinički psiholog i radi sa pacijentima koji sebe smatraju čudacima. On im prvo ispriča o svom ujaku.
“Ovo je čovek koji je prevazišao stereotipe i to ne tako što je bežao od toga ko je, već tako što je sa ljubavlju to prihvatio i odlučio da se izrazi kroz vizuelnu umetnost i svojim performansima”.
Erlikova knjiga otkriva kako je Džejk išao na turneje sa cirkusima, a zatim pošto je oboleo od privremenog slepila, počeo da pravi skulpture i da slika.
“Pronašao je slobodu kroz kreativnost. Veoma sam zainteresovan za kreativni proces kod ljudi sa kojima radim, i koristim Džejka kao primer. Pokazujem im njegove slike”.
Džejk je slikao cirkuske tačke, prirodu i živote običnih ljudi koje je sretao putujući Amerikom.
“Džejk je zaista želeo da uradi nešto što nije fotografsko. Vidite scenu i vaše emocije se probude u odnosu na to što ste videli, tako da onda to naslikate iz drugačije perspective”.
Današnja medicina može da spreči pojavu “gigantizma” od koje je patio Džejk Erlik. On je preminuo 1952. sa 46 godina. Međutim Endru Erlik kaže da je otvorenost prema različitosti veliki napredak u poređenju sa vremenom u kome je Džejk živeo.
“Ljudi se plaše kada je neko drugačiji i žele da podignu zidine kako bi se zaštitili od te različitosti. Ti zidovi koji nas razdvajaju su vrlo opasni”.
Erlik se nada da će priča o njegovom ujaku pomoći čitaocima da prihvate sebe kakvi jesu i da ispune svoje snove.