Sjedinjene Države su 31. avgusta na zvaničnoj ceremoniji u Bagdadu okončale svoju borbenu misiju u Iraku i privele kraju tranziciju ka savetodavnoj i ulozi obuke i podrške iračkim snagama. Ta nastojanja će se nastaviti do kraja naredne godine, ali se postavlja pitanje - šta posle toga.
Američke borbene jedinice napustile su Irak čime je broj američkih vojnika u toj zemlji smanjen na manje od 50 hiljada. Preostale trupe su ono što vojska naziva savetodavnim i pomoćnim brigadama. Njihova glavna misija je da pomognu iračkim snagama da se bolje osposobe za pružanje sofisticirane bezbednosti.
Dosadašnji komandant američkih snaga u Iraku, general Rej Odierno kaže da su Iračani spremni, ali da će još uvek biti prisutno dosta američkih vojnika, ne samo za obuku, već takodje za pomoć u vanrednim situacijama:
„Mi ćemo još uvek imati spremne snage na terenu kako bi, ukoliko do toga dodje i ako Iračani zatraže, mogli da im pomognemo.“
General Odierno je ukazao da Iračani treba da poboljšaju svoje kontraterorističke sposobnosti do kraja naredne godine mada priznaje da neće biti u potpunosti spremne čak ni u tom trenutku.
Penzionisani general-pukovnik američke armije Džejms Dubik se slaže. General Dubik je bio na čelu misije obuke iračkih snaga 2007. i 2008. godine:
„U interesu američkih stratega je da Irak bude stabilan i da bude više demokratsko društvo. U našem interesu je da Irak bude prijateljska zemlja i za nas i za zapadne saveznike.“
Analitičar u institutu Brukings Majkl O’Henlon kaže da će potrebe Iračana postojati i posle 2011., kada bi, u skladu sa bilateralnim bezbednosnim sporazumom, svi američki vojnici trebalo da odu:
„Verujem da bi vojske obe strane želele da se nastavi taj profesionalni odnos na odredjenom nivou.“
O'Henlon dodaje da pored specijalizovane obuke, američko prisustvo može da pomogne u sprečavanju etničkog i sektaškog nasilja:
"Imajući u vidu investicije obe strane, tešku prošlost koju smo zajedno prošli, zašto bismo rizikovali ishitreno povlačenje, kada to verovatno nije najrazboritije rešenje.“
Medjutim, general Dubik ukazuje da bi svaki zahtev američkih trupa da ostanu i posle 2011. morao da potekne od iračkih lidera. On i drugi stručnjaci primećuju da se to ne može desiti dok Iračani ne formiraju novu vladu:
„Moraće da bude formirana iračka vlada. Ta vlada će morati da shvati da se pravna osnova našeg prisustva u Iraku završava krajem 2011. Ukoliko žele neku pomoć moraće da je zatraže i potom bi vlade morale pregovorima da dodju do odgovarajućeg rešenja.“
I dok američke borbene snage odlaze, a eksplozije bombi odjekuju širom zemlje, irački lideri suočeni su sa još većim pritiskom da formiraju novu vladu – pet meseci nakon izbora. Za zavadjene političare, današnja primopredaja će biti još jedan podsetnik da je budućnost zemlje u njihovim rukama.