Harlem je više od stotinu godina jedan od najgušće naseljenih delova grada Njujorka. Oduvek je bio magnet za Afroamerikance, ali i jedan od najsiromašnijih delova grada, sa najvećom stopom kriminala. Harlem je danas na ekonomski uzlaznoj liniji, velikim delom zahvaljujući prilivu novih stanovnika koje privlači mnoštvo stambenih objekata i jačanje afroameričke srednje klase.
Lokalno stanovništvo često naziva Harlem „Prestonicom crne Amerike“. Ali sve do nedavno, veliki segmenti tog područja su bili zapušteni i pritisnuti, tako da je bilo teško da nekakav posao zaista krene. To se međutim menja. Nikoa Evans-Hendriks je 14 godina uložilao u organizovanje vlasnika malih firmi i reklamiranje Harlema.
„Posmatrala sam kako se Harlem pretvara iz suštinski zaboravljenog prostora severno od 96. ulice, na kojem niko nije mogao da vidi ikakvu vrednost, u zlatan rudnik i zlatnu obalu Menhetna.“
Od 2000. do 2010, prosečan prihod domaćinstva u Harlemu se povećao za 30 odsto. To je Siveni Braun omogućilo da otvori kozmetički salon, što se nekada smatralo previše finim za taj deo grada.
„...Veliko je zadovoljstvo živeti i raditi u istoj zajednici u kojoj već dugo živim. Loša strana je kad gledate koliko se radnji koje vode majke i očevi, čiji su vlasnici većinom crnci, zatvara na dnevnj bazi. Mislim da sam prošle nedelje nabrojala 60 do 65.“
Prodavnice velikih lanaca i preduzetnici koriste poreske olakšice i druge povlastice da bi otvorili radnje u Harlemu, tako da kirija za poslovni prostor premašuje mogućnosti mnogih malih firmi. Radnja za prodaju i tapaciranje polovnog nameštaja Marfija Skota Džuniora je tu bila više od 40 godina.
„S obzirom da sada ovde više ne mogu da plaćam kiriju, moram da zatvorim. Već je zatvoreno dvadesetak radnji kao što je ova.“
Hans Hejgeman koji se rodio u Harlemu i njegova supruga Bernadet, žele da spoje staro i novo u „Braunstoun fitnesu“, lokalu u kojem nude sopstvenu vrstu gimnastike. Nadaju se da će uspeti da podstaknu žene i unaprede negu zdravlja u Harlemu, gde su ovakvi lokali bili retkost.
„Jedna od stvari koje su ovde povezane sa poslom, posebno ovde gde mi živimo, jeste to što naša deca mogu da prate svaki uspeh koji postignemo, a nadamo se da ćemo to i da ubrzamo. Deca mogu isto tako da prate i borbu koju moraju da vode ljudi iz malih firmi.“
Način na koji stanovnici Harlema i došljaci sada opisuju prostor na kojem se ceni nasleđe - mada Afroamerikanci više nisu većina - jeste otvoreno pitanje. Mnogi smatraju da će menjanje Harlema u skladu sa prošlošću biti dobro i za posao i za život u celom gradu.
Lokalno stanovništvo često naziva Harlem „Prestonicom crne Amerike“. Ali sve do nedavno, veliki segmenti tog područja su bili zapušteni i pritisnuti, tako da je bilo teško da nekakav posao zaista krene. To se međutim menja. Nikoa Evans-Hendriks je 14 godina uložilao u organizovanje vlasnika malih firmi i reklamiranje Harlema.
„Posmatrala sam kako se Harlem pretvara iz suštinski zaboravljenog prostora severno od 96. ulice, na kojem niko nije mogao da vidi ikakvu vrednost, u zlatan rudnik i zlatnu obalu Menhetna.“
Od 2000. do 2010, prosečan prihod domaćinstva u Harlemu se povećao za 30 odsto. To je Siveni Braun omogućilo da otvori kozmetički salon, što se nekada smatralo previše finim za taj deo grada.
„...Veliko je zadovoljstvo živeti i raditi u istoj zajednici u kojoj već dugo živim. Loša strana je kad gledate koliko se radnji koje vode majke i očevi, čiji su vlasnici većinom crnci, zatvara na dnevnj bazi. Mislim da sam prošle nedelje nabrojala 60 do 65.“
Prodavnice velikih lanaca i preduzetnici koriste poreske olakšice i druge povlastice da bi otvorili radnje u Harlemu, tako da kirija za poslovni prostor premašuje mogućnosti mnogih malih firmi. Radnja za prodaju i tapaciranje polovnog nameštaja Marfija Skota Džuniora je tu bila više od 40 godina.
„S obzirom da sada ovde više ne mogu da plaćam kiriju, moram da zatvorim. Već je zatvoreno dvadesetak radnji kao što je ova.“
Hans Hejgeman koji se rodio u Harlemu i njegova supruga Bernadet, žele da spoje staro i novo u „Braunstoun fitnesu“, lokalu u kojem nude sopstvenu vrstu gimnastike. Nadaju se da će uspeti da podstaknu žene i unaprede negu zdravlja u Harlemu, gde su ovakvi lokali bili retkost.
„Jedna od stvari koje su ovde povezane sa poslom, posebno ovde gde mi živimo, jeste to što naša deca mogu da prate svaki uspeh koji postignemo, a nadamo se da ćemo to i da ubrzamo. Deca mogu isto tako da prate i borbu koju moraju da vode ljudi iz malih firmi.“
Način na koji stanovnici Harlema i došljaci sada opisuju prostor na kojem se ceni nasleđe - mada Afroamerikanci više nisu većina - jeste otvoreno pitanje. Mnogi smatraju da će menjanje Harlema u skladu sa prošlošću biti dobro i za posao i za život u celom gradu.