Američka centralna banka namerava da smanji mesečnu kupovinu hartija od vrednosti za još deset milijardi dolara i zadrži osnovnu kamatnu stopu na rekordno niskom nivou, sve dok tržište rada ne dostigne stabilniji nivo. Dženet Jelen, koja je nedavno preuzela položaj predsedavajuće Federalnih rezervi, juče je održala prvu konferenciju za novinare.
Mada je došlo do promene na čelu Federalnih rezervi, u stavu prema monetarnoj politici, skoro da nema razlike između Dženet Jelen i njenog prethodnika, Bena Bernankija. I pored novih obaveza, nekadašnja potpredsednica američke Centralne banke, ne očekuje iznenađenja:
“Što se tiče posla, sve je manje-više isto. Ne predviđam, niti je do sada bilo, velikih promena u načinu na koji Federalne rezerve obavljaju posao“.
To obuhvata i postepeno smanjenje kupovine hartija od vrednosti, politike koja je doprinela očuvanju rekordno niskih kamatnih stopa. To znači da će sledećeg meseca, Centralna banka smanjiti količinu novca koju ubacuje u finansijski sistem za još deset milijardi, na 55 milijardi mesečno. Primetna promena je da je odbor Federalnih rezervi odlučio da prestane da koristio stopu nezaposlenostoi do 6,5 odsto kao prag za određivanje početka podizanja kamata.
“Čak i kada nezaposlenost i inflacija dostignu potrebni, ustaljeni nivo, ekonomski uslovi će, možda, neko vreme nametnuti održanje kratkoročnih kamata ispod nivoa koji odbor smatra normalnim u dugoročnom periodu“.
Postojani porast broja radnih mesta i ciljana stopa inflacije od dva odsto, odrediće tempo rasta kamatnih stopa.
“To je priznanje da prag od šest i po odsto nije bio savršen, jer smo u prošlosti imali priliku da vidimo pad stope nezaposlenosti, iz sasvim pogrešnih razloga“, kaže analitičar Mark Hamrik.
Sa 6,7 odsto, nezaposlenost u Sjedinjenim Državama približila se najnižem nivou u poslednjih pet godina, ali Jelen smatra da su loši vremenski uslovi u prva dva meseca 2014. znatno otežali procenu ekonomske situacije.
Mada je došlo do promene na čelu Federalnih rezervi, u stavu prema monetarnoj politici, skoro da nema razlike između Dženet Jelen i njenog prethodnika, Bena Bernankija. I pored novih obaveza, nekadašnja potpredsednica američke Centralne banke, ne očekuje iznenađenja:
“Što se tiče posla, sve je manje-više isto. Ne predviđam, niti je do sada bilo, velikih promena u načinu na koji Federalne rezerve obavljaju posao“.
To obuhvata i postepeno smanjenje kupovine hartija od vrednosti, politike koja je doprinela očuvanju rekordno niskih kamatnih stopa. To znači da će sledećeg meseca, Centralna banka smanjiti količinu novca koju ubacuje u finansijski sistem za još deset milijardi, na 55 milijardi mesečno. Primetna promena je da je odbor Federalnih rezervi odlučio da prestane da koristio stopu nezaposlenostoi do 6,5 odsto kao prag za određivanje početka podizanja kamata.
“Čak i kada nezaposlenost i inflacija dostignu potrebni, ustaljeni nivo, ekonomski uslovi će, možda, neko vreme nametnuti održanje kratkoročnih kamata ispod nivoa koji odbor smatra normalnim u dugoročnom periodu“.
Postojani porast broja radnih mesta i ciljana stopa inflacije od dva odsto, odrediće tempo rasta kamatnih stopa.
“To je priznanje da prag od šest i po odsto nije bio savršen, jer smo u prošlosti imali priliku da vidimo pad stope nezaposlenosti, iz sasvim pogrešnih razloga“, kaže analitičar Mark Hamrik.
Sa 6,7 odsto, nezaposlenost u Sjedinjenim Državama približila se najnižem nivou u poslednjih pet godina, ali Jelen smatra da su loši vremenski uslovi u prva dva meseca 2014. znatno otežali procenu ekonomske situacije.