Najveća svetska ekonomija nastavlja da upućuje mešovite signale kada je reč o tome koliko brzo napreduje.
U izveštaju američke vlade navodi se da su narudžbine trajne robe - proizvoda koji bi trebalo da služe najmanje tri godine - u decembru porasle za tri odsto, što nagoveštava da je proizvodnja snažan segment američke privrede.
Napredak u ovoj oblasti, drugi mesec zaredom, podstakle su narudžbine motornih vozila, komercijalnih aviona, mašinerije i komunikacione opreme.
Međutim, dva druga izveštaja daju negativnu sliku američke ekonomije. Sekretarijat za ekonomiju objavio je da je broj prodatih novoigrađenih kuća u 2011. bio najniži u istoriji, odnosno od 1963, od kada se ta statistika vodi. Prošle godine u SAD je prodato svega 302 hiljade novih kuća, više nego dvostruko manje od cifre koju ekonomisti smatraju da predstavlja zdravu privredu.
Takođe, broj američkih radnika koji po prvi put podnose nadoknadu za nezaposlene povećao se za 21 hiljadu na ukupno 377 hiljada, pošto je prethodne nedelje dostigao četvorogodišnji minimum.
Federalne rezerve su juče saopštile da će izuzetno niske kamatne stope ostati na snazi do kraja 2014, navodeći takodje da je cilj da inflacija ne premaši stopu od 2 odsto.
Na konferenciji za novinare u Vašingtonu, predsednik Federalnih rezervi, Ben Bernanke je najavio da američka Centralna banka planira da zadrži vrednost kamatnih stopa blizu nule sve do kraja 2014. odnosno skoro godinu dana duže nego što je prvobitno planirano. Takođe je najavljeno da su mogući novi ekonomski paketi pomoći, a Bernanke je priznao da je ekonomija i dalje prilično nestabilna.
„Nadamo se, naravno, da će se rast koji je zabeležen u četvrtom kvartalu prošle godine i u poslednjim izveštajima, nastaviti i tokom 2012. međutim i dalje pratimo situaciju. Ne mislim da trenutno imamo osnova da objavimo da je ekonomija postala snažnija“.
Bernanke je takođe saopštio da su Federalne rezerve spremne da tolerišu inflaciju i iznad 2 odsto – vrednosti koja je zvanično postavljena kao cilj, ukoliko bi ti pomoglo da se omogući posao za 13 miliona nezaposlenih Amerikanaca.
“Stopa nezaposlenosti je u poslednjih godinu dana opala sa 9,2 na 8,5 odsto, ali ono što oni poručuju jeste da to nije ni blizu onoga što bi oni želeli”, smatra ekonomista Majk Ponds.
Bivši predsednik federalne banke u Atlanti, Bil Ford međutim oštro se protivi najavljenoj inflatornoj politici.
“Opseg bi trebalo da bude od minus 1 do plus 1. Ako bi cene pale za jedan odsto to ne bi izazvalo Veliku depresiju. Oni su preterano zabrinuti za deflaciju, a nedovoljno za inflaciju”.
Nadležni iz Federalnih rezervi su po prvi put objavili predviđanja svojih stručnjaka, što daje jasniju sliku o njihovoj proceni o kretanju vrednosti kamatnih stopa.