Stotine hiljada Amerikanaca su tokom vikenda zatvorile račune u velikim, korporativnim bankama i prebacile ih u lokalne institucije izražavajući tako nezadovoljstvo u pogledu načina poslovanja najvećih banaka i provizija koje naplaćuju. Akcija pod nazivom “Nacionalni dan bankarskih transfera” održana je pod pokroviteljstvom različitih organizacija, od kojih je veliki broj povezan sa pokretom “Okupiraj Vol Strit”.
Hiljade građana širom Sjedinjenih Država - od Ajove, preko Dalasa do Sijetla -odazvalo se pozivu na zatvaranje računa u velikim bankama.
“Ovo radim zato što je previše novca u rukama premalog broja ljudi”, kaže Geri Marš.
“Naplaćuju mi besmislene provizije i mijenjaju transakcije kako bi mogli da mi naplate najveću kaznu u slučaju prekoračenja računa”, navodi Amelija Vasar.
Nezadovoljstvo načinom poslovanja najvećih banaka do sada je rezultiralo povlačenjem četiri i po milijarde dolara. Najveći dio novca uložen je u lokalne neprofitne kreditne unije, koje su u vlasništvu njenih članova. U unijama je do prošlog četvrtka otvoreno 650 hiljada novh računa, a očekuje se da ih uskoro bude million.
“Otvorili smo više računa danas nego za nedelju dana u svakom od naših ogranaka”, kaže Dženifer Ventimilja iz kreditne unije "Emplifaj".
Sve je počelo sa provizijom od pet dolara koju je “Benk of Amerika” planirala da naplaćuje za upotrebu debitne kartice. U znak protesta, Kristin Kristian iz Kalifornije odlučila je da na internetu pokrene akciju povlačenja novca iz velikih banaka.
“Smatrala sam da je nepošteno to što se velike korporacije obrušavaju na ljude za koje smatraju da su slabi ili popustljivi.”
Nakon što su mušterije počele da uništavaju debitne kartice, banka je odustala od provizije.
“Mislim da ova akcija dobija na zamahu i da je malo prekasno za Benk of America”, smatra Bil Čejni iz Nacionalnog udruženja kreditnih unija.
Čak i ako se zatvori million računa, to je samo 0,5 odsto njihovog ukupnog broja u ovoj zemlji. I velike banke otvoreno poručuju da će naći način da održe velike profite.
“Svaka banka mora da uradi šta je potrebno kako bi zadovoljlila klijenta i ostala solventna. Moramo ili da povećamo profit ili da smanjimo troškove", poručuje Ričar Hant iz bankarske asocijacije.
Očekuje se da će se američke banke odlučiti na oba poteza.