U Turskoj se nastavljaju demonstracije koje su počele kao protest protiv urbanističkog preuređenja popularnog istanbulskog trga - simbola turske posvećenosti sekularizmu. Ali analitičari kažu da su se protesti proširili i obuhvataju mnoštvo drugih problema, uključujući nezadovoljstvo zbog stava vladajuće partije prema velikom segmentu stanovništva koji je ne podržava.
Proteste u čijem je jezgru istanbulski Trg Taksim, pokrenuo je urbanistički plan za preuređenje trga. Ali analitičari kažu da se tu više uopšte ne radi o urbanizmu.
„Stvarni program iza protesta je da se vladi kaže ‘što je mnogo, mnogo je’.“
Gul Berna Odžan, stručnjak za Tursku u Kraljevskom Holovej univerzitetu u Londonu, kaže da se sekularni Turci osećaju nezadovoljno i bespomoćno.
„Ključno je to što je Partija za pravdu i razvoj propustila veliku priliku. Mogla je da dokaže skepticima u Turskoj i drugde u svetu da poštuje demokratiju i da demokratija i islam mogu da koegzistiraju i uzajamno se ojačavaju.“
Partija za pravdu i razvoj, odnosno Partija AK, zapravo je islamom inspirisan pokret premijera Redžepa Tajipa Erdogana, koji je na vlasti deset godina i koji je ponovo izabran pre dve godine sa 50 odsto glasova – velikom većinom u odnosu na evropske standarde. Njegova rezidencija je pod opsadom demonstranata, nezadovoljnih – između ostalog - zbog politike koja ograničava dostupnost alkoholnih pića, zabrane javnog izražavanja osećanja i uznemiravanja štampe. Viši naučni saradnik u londonskom Kraljevskom koledžu, Bil Park, govorio je putem Skajpa.
„Ovde imate ono što neki u Turskoj nazivaju ‘drugih 50 odsto’ – to znači 50 odsto onih koji nisu glasali za vladajuću partiju, koji sada izražavaju veće nezadovoljstvo.“
To nezadovoljstvo se izražava širom zemlje, odslikavajući strahovanje od skretanja prema islamu i, kako analitičari kažu, pomanjkanje brige koju vlada pokazuje za otprilike polovinu zemlje i dalje odane sekularnim načelima.
Premijer Erdogan je to dodatno podstakao u ponedeljak, odlazeći u Maroko na početku planirane turneje po severnoj Africi i otpisujući demonstrante kao „naivne“ i „emocionalne“ pojedince kojima manipulišu „ekstremistički elementi“. Erdogan je predvideo da će do njegovog povratka za nekoliko dana, protesti biti završeni. Analitičari međutim nisu sigurni.
„Tu se ne radi o tome da je to bitka za dušu Turske, nego se tu nadmeću dve duše. Stvarni izazov, čini mi se, jeste da Turska pronađe način da bude politički obuhvatnija, bez obzira ko je na vlasti“, kaže Park.
Eksperti kažu da u Turskoj postoji nekakva tradicija netrpeljivosti prema opoziciji, bez obzira ko je na vlasti. Ali nastavljanje protesta neće pomoći premijeru koji bi hteo da promeni Ustav i poveća sopstvenu moć, niti nastojanjima Turske da uđe u Evropsku uniju. Profesor Park kaže da bi najbolje bilo da ljudi koji ga okružuju, uvere premijera da prekine polarizaciju i konstruktivno počne da se bavi strepnjama svojih protivnika.
Proteste u čijem je jezgru istanbulski Trg Taksim, pokrenuo je urbanistički plan za preuređenje trga. Ali analitičari kažu da se tu više uopšte ne radi o urbanizmu.
„Stvarni program iza protesta je da se vladi kaže ‘što je mnogo, mnogo je’.“
Gul Berna Odžan, stručnjak za Tursku u Kraljevskom Holovej univerzitetu u Londonu, kaže da se sekularni Turci osećaju nezadovoljno i bespomoćno.
„Ključno je to što je Partija za pravdu i razvoj propustila veliku priliku. Mogla je da dokaže skepticima u Turskoj i drugde u svetu da poštuje demokratiju i da demokratija i islam mogu da koegzistiraju i uzajamno se ojačavaju.“
Partija za pravdu i razvoj, odnosno Partija AK, zapravo je islamom inspirisan pokret premijera Redžepa Tajipa Erdogana, koji je na vlasti deset godina i koji je ponovo izabran pre dve godine sa 50 odsto glasova – velikom većinom u odnosu na evropske standarde. Njegova rezidencija je pod opsadom demonstranata, nezadovoljnih – između ostalog - zbog politike koja ograničava dostupnost alkoholnih pića, zabrane javnog izražavanja osećanja i uznemiravanja štampe. Viši naučni saradnik u londonskom Kraljevskom koledžu, Bil Park, govorio je putem Skajpa.
„Ovde imate ono što neki u Turskoj nazivaju ‘drugih 50 odsto’ – to znači 50 odsto onih koji nisu glasali za vladajuću partiju, koji sada izražavaju veće nezadovoljstvo.“
To nezadovoljstvo se izražava širom zemlje, odslikavajući strahovanje od skretanja prema islamu i, kako analitičari kažu, pomanjkanje brige koju vlada pokazuje za otprilike polovinu zemlje i dalje odane sekularnim načelima.
Premijer Erdogan je to dodatno podstakao u ponedeljak, odlazeći u Maroko na početku planirane turneje po severnoj Africi i otpisujući demonstrante kao „naivne“ i „emocionalne“ pojedince kojima manipulišu „ekstremistički elementi“. Erdogan je predvideo da će do njegovog povratka za nekoliko dana, protesti biti završeni. Analitičari međutim nisu sigurni.
„Tu se ne radi o tome da je to bitka za dušu Turske, nego se tu nadmeću dve duše. Stvarni izazov, čini mi se, jeste da Turska pronađe način da bude politički obuhvatnija, bez obzira ko je na vlasti“, kaže Park.
Eksperti kažu da u Turskoj postoji nekakva tradicija netrpeljivosti prema opoziciji, bez obzira ko je na vlasti. Ali nastavljanje protesta neće pomoći premijeru koji bi hteo da promeni Ustav i poveća sopstvenu moć, niti nastojanjima Turske da uđe u Evropsku uniju. Profesor Park kaže da bi najbolje bilo da ljudi koji ga okružuju, uvere premijera da prekine polarizaciju i konstruktivno počne da se bavi strepnjama svojih protivnika.