Prema rezultatima istraživanja Instituta Smitsonijan, 2 i po hiljade jezika će nestati iz upotrebe do kraja ovog stoleća. Zbog toga je ovaj najveći svetski muzej i centar za istraživanje posvetio deo svog godišnjeg festivala folklora tim jezicima.
Čim je čula ovu muziku, Patriša Džozef znala je da mora da zaigra.
“Uvek mi se igralo kad bih čula ovu vrstu muzike, ali uvek sam se uzdržavala. Ovo je bilo toliko oslobađajuće. Ovo je neobičan prostor i tu ćemo provesti većinu dana”.
Pesma je takođe neobična … reči su na jeziku koji polako nestaje.
Sve to je deo Smitsonijanovog festivala narodne radinosti – godišnje proslave svetskih kultura na vašingtonskom nacionalnom molu.
Jedna od tema ove godine jesu i neki od 2 i po hiljade jezika iz svih krajeva sveta, koji će po svemu sudeći nestati do kraja ovog veka. Predstavnici različitih jezika koristili su mnogobrojne umetničke forme kako bi posetiocima dočarali svoje maternje jezike. Između ostalog, bio je tu i ubrzani ritam kečua jezika iz Južne Amerike…
Pevanje iz grla na tuvanskom jeziku iz Sibira …I ples uz havajski jezik …
Eron Sala je jedan od muzičara koji pevaju na havajskom jeziku koji nestaje.
“Divno je iskustvo kada ste u dodiru sa drugim kulturama koje pokušavaju da očuvaju svoje jezike”.
Predstavnici ovih kultura nisu tu samo kako bi stimulisali čulo sluha kod posetilaca. Osim muzike, na festivalu se mogu pronaći i brojni autentični predmeti iz tih kultura, poput kolumbijske drobilice za pirinač.
Elizabet Ostler is Merilenda kaže da ovaj festival sa eksponatima i muzikom pruža Amerikancima, kao što je ona, priliku da nauče nešto o različitim kulturama.
“Mi smo generalno izolovani od drugih kultura. Postoji toliko toga da se iskusi i poštuje”.
Ostler se nada da će mladi ljudi, baš kao i njeno sedmoro dece, dobiti inspiraciju posle ovog festivala i da će želeti da učine nešto za svet oko nas.
Čim je čula ovu muziku, Patriša Džozef znala je da mora da zaigra.
“Uvek mi se igralo kad bih čula ovu vrstu muzike, ali uvek sam se uzdržavala. Ovo je bilo toliko oslobađajuće. Ovo je neobičan prostor i tu ćemo provesti većinu dana”.
Pesma je takođe neobična … reči su na jeziku koji polako nestaje.
Sve to je deo Smitsonijanovog festivala narodne radinosti – godišnje proslave svetskih kultura na vašingtonskom nacionalnom molu.
Jedna od tema ove godine jesu i neki od 2 i po hiljade jezika iz svih krajeva sveta, koji će po svemu sudeći nestati do kraja ovog veka. Predstavnici različitih jezika koristili su mnogobrojne umetničke forme kako bi posetiocima dočarali svoje maternje jezike. Između ostalog, bio je tu i ubrzani ritam kečua jezika iz Južne Amerike…
Pevanje iz grla na tuvanskom jeziku iz Sibira …I ples uz havajski jezik …
Eron Sala je jedan od muzičara koji pevaju na havajskom jeziku koji nestaje.
“Divno je iskustvo kada ste u dodiru sa drugim kulturama koje pokušavaju da očuvaju svoje jezike”.
Predstavnici ovih kultura nisu tu samo kako bi stimulisali čulo sluha kod posetilaca. Osim muzike, na festivalu se mogu pronaći i brojni autentični predmeti iz tih kultura, poput kolumbijske drobilice za pirinač.
Elizabet Ostler is Merilenda kaže da ovaj festival sa eksponatima i muzikom pruža Amerikancima, kao što je ona, priliku da nauče nešto o različitim kulturama.
“Mi smo generalno izolovani od drugih kultura. Postoji toliko toga da se iskusi i poštuje”.
Ostler se nada da će mladi ljudi, baš kao i njeno sedmoro dece, dobiti inspiraciju posle ovog festivala i da će želeti da učine nešto za svet oko nas.