Sporazum između Srbije i Kosova neće doneti stabilnost u region, smatra Dejna Rorabaker, republikanski član Predstavničkog doma iz Kalifornije. On tvrdi da je oko Severne Mitrovice sada uspostavljena “srpska državica,” na štetu teritorijalnog suvereniteta Kosova. Rorabaker, koji inače predsedava kongresnim pododborom za Evropu, Evroaziju i nastupajuće pretnje, svoj stav je detaljnije obrazložio u razgovoru sa koleginicom Jelom Defrančeski.
“Sporazum je svakako znak da se ljudi zalažu za kretanje napred, ali to nije postignuto ovim sporazumom, jer on nije zasnovan na stvarnim činjenicama. Ljudi će biti još više razočarani kada budu shvatili da im je jedno rečeno a da je drugo ostvareno, odnosno da se ništa nije promenilo. Tim sporazumom kosovski Albanci posebno, nisu dobili apsolutno ništa. Oni nisu samo odobrili autonomiju, već su izgubili pravo na prisustvo sopstvenih snaga bezbednosti zaduženih za sprovođenje zakona u sopstvenoj zemlji. Mislim da sporazum neće uspeti i da će stvari ostati iste kao što su bile u poslednjih deset godina.”
Rorabaker tvrdi da je dogovor koji je postignut nametnut sa strane.
“Ljudi koji žive u četiri opštine na severu Kosova nikada nisu bili pitani šta oni žele. Zna se da 90 odsto njih želi da se priključi Srbiji. To bi bilo teško ostvarivo da u susedstvu ne postoji Preševska dolina, koja je po veličini gotovo jednaka severnom Kosovu i čiji je broj pripadnika etničkih Albanaca gotovo jednak broju Srba severno od Ibra. Ali Preševo postoji. Mnogo povoljnije rešenje za obe strane je razmena tih teritorija. Ibar bi mogao da bude zajednička granica. Međutim, ta opcija otpada jer se kosovska strana oslonila na američke i evropske birokrate. Rezultat toga - nikakav dobitak za kosovske Albance,” tvrdi Rorabaker.
Na primedbe mnogih eksperata da bi razmena teritorije otvorila novu Pandorinu kutiju u regionu, posebno zbog aspiracija u Republici Srpskoj, kao i medju Albancima u Makedoniji, Rorabaker uzvraća ovako:
“Siguran sam da možemo da nađemo razne primere u svetu koji bi možda mogli da budu pogođeni rešenjem koje je pronađeno za uspostavljanje mira između Srbije i Kosova. Međutim, lično smatram da ne moraju svi problemi da budu rešeni pre nego što se ovaj reši na pravi način. Svaki problem ima svoje posebno rešenje, koje ne treba mešati sa drugim situacijama. Oni koji žele da reše sve probleme odjednom, obično ne mogu da reše nijedan,” kaže Rorabaker.
Rorabaker ističe referendum o nezavisnosti Crne Gore kao dobar primer rešenja koje su njeni građani doneli ne samo samoinicijativno, već uprkos prvobitnom protivljenju Evropske unije. Dogovor bez mešanja sa strane bio bi mnogo dugotrajniji i u slučaju Beograda i Prištine, zaključio je Rorabaker.
“Sporazum je svakako znak da se ljudi zalažu za kretanje napred, ali to nije postignuto ovim sporazumom, jer on nije zasnovan na stvarnim činjenicama. Ljudi će biti još više razočarani kada budu shvatili da im je jedno rečeno a da je drugo ostvareno, odnosno da se ništa nije promenilo. Tim sporazumom kosovski Albanci posebno, nisu dobili apsolutno ništa. Oni nisu samo odobrili autonomiju, već su izgubili pravo na prisustvo sopstvenih snaga bezbednosti zaduženih za sprovođenje zakona u sopstvenoj zemlji. Mislim da sporazum neće uspeti i da će stvari ostati iste kao što su bile u poslednjih deset godina.”
Rorabaker tvrdi da je dogovor koji je postignut nametnut sa strane.
“Ljudi koji žive u četiri opštine na severu Kosova nikada nisu bili pitani šta oni žele. Zna se da 90 odsto njih želi da se priključi Srbiji. To bi bilo teško ostvarivo da u susedstvu ne postoji Preševska dolina, koja je po veličini gotovo jednaka severnom Kosovu i čiji je broj pripadnika etničkih Albanaca gotovo jednak broju Srba severno od Ibra. Ali Preševo postoji. Mnogo povoljnije rešenje za obe strane je razmena tih teritorija. Ibar bi mogao da bude zajednička granica. Međutim, ta opcija otpada jer se kosovska strana oslonila na američke i evropske birokrate. Rezultat toga - nikakav dobitak za kosovske Albance,” tvrdi Rorabaker.
Na primedbe mnogih eksperata da bi razmena teritorije otvorila novu Pandorinu kutiju u regionu, posebno zbog aspiracija u Republici Srpskoj, kao i medju Albancima u Makedoniji, Rorabaker uzvraća ovako:
“Siguran sam da možemo da nađemo razne primere u svetu koji bi možda mogli da budu pogođeni rešenjem koje je pronađeno za uspostavljanje mira između Srbije i Kosova. Međutim, lično smatram da ne moraju svi problemi da budu rešeni pre nego što se ovaj reši na pravi način. Svaki problem ima svoje posebno rešenje, koje ne treba mešati sa drugim situacijama. Oni koji žele da reše sve probleme odjednom, obično ne mogu da reše nijedan,” kaže Rorabaker.
Rorabaker ističe referendum o nezavisnosti Crne Gore kao dobar primer rešenja koje su njeni građani doneli ne samo samoinicijativno, već uprkos prvobitnom protivljenju Evropske unije. Dogovor bez mešanja sa strane bio bi mnogo dugotrajniji i u slučaju Beograda i Prištine, zaključio je Rorabaker.
