Još nije poznato da li je 20-togodišnji mladić, koji je usmrtio svoju majku i zatim još 20 dece i šest odraslih osoba u osnovnoj školi u Konektikatu, patio od mentalne bolesti, ali je tragični incident izazvao nacionalnu debatu o kvalitetu psihijatrijske nege u Sjedinjenim Državama. Koalicija uticajnih stručnjaka za mentalno zdravlje zatražila je od predsednika Obame i Kongresa da preduzmu hitnu akciju u cilju poboljšanja programa za mentalno zdravlje.
Tokom poslednjih godina, u Sjedinjenim Državama dogodilo se više masovnih ubistava. U Tusonu 2011. godine Džered Lofner otvorio je vatru ispred jedne prodavnice i tom prilikom usmrtio šest osoba, dok je 13 ranjeno, među kojima i članica Predstavničkog doma Gejbrijel Gifords. U julu ove godine, 12 osoba je poginulo u bioskopu u Koloradu, dok su desetine ranjene. Masovna ubistva dogodila su se u Kaliforniji, Viskonsinu, Vašingtonu i Minesoti. Posle svake pucnjave, oni koji su poznavali ubice govorili su o njihovim izlivima besa, osećanju izolovanosti, čudnom ponašanju ili mentalnoj bolesti.
Međutim, posle ubistva šestogodišnjaka i sedmogodišnjaka u Konektikatu, brojni Amerikanci, uključujući i predsednika Obamu, pozvali su na preispitivanje američkog sistema za mentalno zdravlje. Koalicija stručnjaka koji se bave mentalnim zdravljem i zloupotrebom opojnih droga uputila je pismo predsedniku i Kongresu u kojem se zahtevaju hitna reforma zdravstvene politike i nove preventivne mere protiv nasumičnih akata nasilja. Psiholog Ron Menderšid iz Nacionalnog udruženja Okruga, predvodi tu koaliciju.
“Svega oko trećina ljudi koji zapravo imaju mentalna oboljenja dobije zdravstvenu negu, dok samo 10 odsto osoba koji su zavisnici ikada dobije zdravstvenu negu”
U pismu se poziva na udvostručavanje kapaciteta programa za mentalno zdravlje i zloupotrebu supstanci, čiji budžeti su naglo smanjivani tokom poslednjih godina. Takođe, poziva se na poboljšanje programa koji promovišu mentalno zdravlje, obuku nastavnika i drugih da prepoznaju znake mentalnih oboljenja i ukazivanje rane pomoći za one koji su pokazali znake mentalne bolesti.
“Ono što smo naučili kada je reč o mentalnom zdravlju jeste da ono nije samo u vezi sa osobama koje imaju mentalno oboljenje. Kada šire sagledamo, mentalno zdravlje nije samo ni o zajednici, već o zajednici i vašoj porodici i načinu na koji te stvari funkcionišu za vas”.
U pismu se takođe poziva na zabranu polu-automatskog oružja i šaržera za municiju velikog kapaciteta.
“Smatramo da je veoma važno da zauzmemo stav o tome, a ne samo da pričamo o mentalnom zdravlju i zloupotrebi supstanci, zato što smatramo da je automatsko oružje postalo problem javnog zdravlja u zajednici”.
Mnogi prodavci oružja kažu da je prodaja naglo porasla tokom poslednjih nekoliko dana.
“U subotu je bila velika gužva, došlo je mnogo ljudi, morali smo da ih odvraćamo”.
Stručnjaci kažu da osobe koje su mentalno obolele imaju veće šanse da budu žrtve zločina nego da budu počinioci. Oni kažu da je prvi korak ka pružanju bolje zaštite mentalnog zdravlja u zemlji, uklanjanje stigme sa onih koji su mentalno oboleli.
Tokom poslednjih godina, u Sjedinjenim Državama dogodilo se više masovnih ubistava. U Tusonu 2011. godine Džered Lofner otvorio je vatru ispred jedne prodavnice i tom prilikom usmrtio šest osoba, dok je 13 ranjeno, među kojima i članica Predstavničkog doma Gejbrijel Gifords. U julu ove godine, 12 osoba je poginulo u bioskopu u Koloradu, dok su desetine ranjene. Masovna ubistva dogodila su se u Kaliforniji, Viskonsinu, Vašingtonu i Minesoti. Posle svake pucnjave, oni koji su poznavali ubice govorili su o njihovim izlivima besa, osećanju izolovanosti, čudnom ponašanju ili mentalnoj bolesti.
Međutim, posle ubistva šestogodišnjaka i sedmogodišnjaka u Konektikatu, brojni Amerikanci, uključujući i predsednika Obamu, pozvali su na preispitivanje američkog sistema za mentalno zdravlje. Koalicija stručnjaka koji se bave mentalnim zdravljem i zloupotrebom opojnih droga uputila je pismo predsedniku i Kongresu u kojem se zahtevaju hitna reforma zdravstvene politike i nove preventivne mere protiv nasumičnih akata nasilja. Psiholog Ron Menderšid iz Nacionalnog udruženja Okruga, predvodi tu koaliciju.
“Svega oko trećina ljudi koji zapravo imaju mentalna oboljenja dobije zdravstvenu negu, dok samo 10 odsto osoba koji su zavisnici ikada dobije zdravstvenu negu”
U pismu se poziva na udvostručavanje kapaciteta programa za mentalno zdravlje i zloupotrebu supstanci, čiji budžeti su naglo smanjivani tokom poslednjih godina. Takođe, poziva se na poboljšanje programa koji promovišu mentalno zdravlje, obuku nastavnika i drugih da prepoznaju znake mentalnih oboljenja i ukazivanje rane pomoći za one koji su pokazali znake mentalne bolesti.
“Ono što smo naučili kada je reč o mentalnom zdravlju jeste da ono nije samo u vezi sa osobama koje imaju mentalno oboljenje. Kada šire sagledamo, mentalno zdravlje nije samo ni o zajednici, već o zajednici i vašoj porodici i načinu na koji te stvari funkcionišu za vas”.
U pismu se takođe poziva na zabranu polu-automatskog oružja i šaržera za municiju velikog kapaciteta.
“Smatramo da je veoma važno da zauzmemo stav o tome, a ne samo da pričamo o mentalnom zdravlju i zloupotrebi supstanci, zato što smatramo da je automatsko oružje postalo problem javnog zdravlja u zajednici”.
Mnogi prodavci oružja kažu da je prodaja naglo porasla tokom poslednjih nekoliko dana.
“U subotu je bila velika gužva, došlo je mnogo ljudi, morali smo da ih odvraćamo”.
Stručnjaci kažu da osobe koje su mentalno obolele imaju veće šanse da budu žrtve zločina nego da budu počinioci. Oni kažu da je prvi korak ka pružanju bolje zaštite mentalnog zdravlja u zemlji, uklanjanje stigme sa onih koji su mentalno oboleli.