Predsednik Barak Obama provodi poslednju godinu svog sadašnjeg mandata pokušavajući da reši mnoge neodložne probleme, među kojima je i pokušaj da ponovo bude izabran, a afrički analitičari i pristalice kažu da njegova politika prema subsaharskoj Africi ima veoma nizak prioritet. To za neke predstavlja razočaranje, s obzirom da je Obamin otac iz Kenije i da su očekivali mnogo više.
Dolazeći na podijum u Predstavničkom domu da bi održao svoj ovogodišnji Govor o stanju Unije, predsednik Obama je rekao sekretaru za odbranu Lionu Paneti da je „večeras obavljen veliki posao“.
Kasnije je objašnjeno da se to odnosilo na kasnu noćnu akciju američkih komandosa koji su u Somaliji oslobodili dvoje talaca, od kojih je jedan bio američki humanitarni radnik. Međutim, Obama u svom govoru uopšte nije pomenuo subsaharsku Afriku. Kvaku Nuamah, profesor iz Gane na Američkom univerzitetu u Vašingtonu, nije iznenađen.
„Afrika nije velika za Vašington, ne postoji biračko telo koje je posebno zabrinuto za Afriku. Nisam ni pomišljao da će se tradicionalni okviri američke inostrane politike menjati, jer je u Belu kuću došao neko povezan sa Afrikom, ali mnogi su naravno tako nešto očekivali.“
Pojedini afrički analitičari smatraju da se premnogo pažnje i dalje poklanja američkoj vojnoj pomoći zemljama bogatim prirodnim bogatstvima, nezavisno od načina na koji vlasti u tim zemljama održavaju izbore. To obuhvata i pomoć ugroženoj Nigerijskoj vladi da istrebi islamske ekstremiste i pomoć autokratski vođenim državama u istočnoj i centralnoj Africi da unište nomadsku Božju armiju otpora.
Američki zvaničnici ističu nedavne političke uspehe u Africi, kao što je pomoć Južnom Sudanu da postane nova država i spasavanje žrtava stravične suše na Rogu Afrike. Ali otkako je 2009. održao govor u Gani, o tome kako će Sjedinjene Države smatrati afričke lidere odgovonim za dobro upravljanje zemljom, predsednik Obama se nije vratio na taj kontinent.
Patrik Mubobo, kongoanski Amerikanac koji je nedavno protestovao ispred Bele kuće, jedan je od onih koje je Obama gorko razočarao, kada američka administracija nije uradila ništa povodom nameštenih izbora 2011. u Demokratskoj Republici Kongu, njegovoj rodnoj zemlji bogatoj mineralima, koja prima veliku američku pomoć.
„Hteli bismo da mu kažemo da je gotovo, ako ne učini pravu stvar za Kongo, za decu koja plaču i umiru, ako ne učini pravu stvar za demokratiju, da može da računa da nije izgubio samo moj glas, nego mnogo glasova.“
Kongoanski Amerikanci su na nedavnim protestima istakli da su energično vodili kampanju za Obamu 2008. i čak podržali njegov zakon o zdravstevnoj zaštiti, ali da su sada izgubili iluzije u pogledu načina na koji se vlada Sjedinjenih Država odnosi prema Africi i Afrikancima.