Kina je saopštila u ponedeljak da je "ozbiljno zbrinuta" zbog komentara američkog novoizabranog predsednika Donalda Trampa koji je zapitao da li Sjedinjene Države treba da nastave sa politikom "jedne Kine", osim ako kineska vlada ne ponudi trgovinske koncesije.
U zajedničkom Američko-kineskom komunikeu iz 1979. godine, Sjedinjene Države priznale su Peking kao jedinu legalnu vlast u Kini, prihvatajući kinesku poziciju da postoji samo jedna Kina i da je Tajvan deo Kine.
Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova rekao je da je politika koja priznaje Tajvan kao deo Kine, temelj američko-kineskih odnosa i apelovao na Trampovu administraciju da "shvati ozbiljnost" te teme.
List "Global tajms", koji je pod kontrolom države, dalje piše da je Tramp "naivan" ako misli može koristiti politiku u vezi sa Tajvanom kao "polugu" u pregovorima o ekonomskim pitanjima i da bi "trebalo da nauči da spoljnu politiku vodi umereno".
List takođe predlaže da Kina, ukoliko Tramp podrži nezavisnost Tajvana ili prodaju oružja, "neće imati osnova za partnerstvo sa Vašingtonom u međunarodnoj politici" i da bi mogla da ponudi vojnu i drugu pomoć protivnicima SAD.
Odbrana razgovora sa Tajvanom
Tokom intervjua za kanal Fok njuz u nedelju, Tramp je branio svoj nedavni telefonski razgovor sa predsednicom Tajvana Cai Ing Ven, što je bio prvi kontakt izeđu lidera Tajvana i Sjedinjenih Država ili izabranog predsednika SAD od 1979, kada su SAD priznale da je Tajvan deo jedinstvene Kine.
On je takođe rekao da ne želi da mu Kina govori šta da radi.
"Ne znam zašto bi trebalo da budemo vezani politikom jedne Kine, osim ako napravimo sporazum sa Kinom koji bi se bavio drugim stvarima, uključujući i trgovinu", rekao je Tramp.
Novoizabrani predsednik kritikovao je Kinu zbog njene valutne politike, jačanja njenog vojnog angažmana u Južnom kineskom moru i neuspeha u blokiranju susedne Severne Koreje u njenim probama nuklearnog oružja.
"Pogođeni smo vrlo ozbiljno kineskom devalvacijom, sa oštrim oporezivanjem na granicama dok mi njih ne oporezujemo, sa izgradnjom masivnog utvrđenja usred Južnog kineskog mora, što ne bi trebalo da rade, i iskreno time što nam ne pomažu uopšte u vezi sa Severnom Korejom".
Trampova izjava se odnosi na tarife na izvozne proizvode Kine i Sjedinjenih Država koji ulaze međusobno na teritorije država. Kina nameće dažbine u razsponu od pet do 9,7 odsto na američku robu, dok Sjedinjene Države ubiru od 2,5 do 2,9 odsto carine.
Tramp je rekoa da bi bilo nepoštovanje kad ne bi prihvatio poziv liderke Tajvana koja mu je čestitala na izborima, rekavši da je saznao par sati ranije da će biti poziva, a ne nedeljama ili duže kako navode neki američki mediji.
"To je bio vrlo lep razgovof, kratak", rekao je Tramp. "I zašto bi neka druga nacija trebalo da je u poziciji da kaže da ne bi trebalo da prihvatim poziv?"
Kina je kritikovala to što je Tramp prohvatio poziv, ali nije bilo trenutnih reakcija na njegove komentare i intervju. Nakon Trampovog telefonskog razgovora sa liderkom Tajvana, viši zvaničnik Bele kuće uputio je uveravanja Kini da politika "jedne Kine" ostaje nepromenjena u Vašingtonu.
Ne trebaju mu dnevni obaveštajni brifinzi
Tokom intervjua, Tramp je rekao da nema potrebe da prima predsedničke obaveštajne brifinge svakog dana, jer kaže da se oni ponavljaju iz dana u dan.
"Znate ja sam, ono, pametna osoba", rekao je Tramp. "Ne treba da mi se govore iste stvari istim rečima svakog pojedinog dana narednih osam godina. Moglo bi biti osam godina, ali osam godina mi to nije potrebno. Ali, kažem 'ako se nešto promeni, javite nam'".
On je rekao da kada postane predsednik 20. januara, njegova najstarija deca i izvršni menadžeri kompanije Tramp će voditi njegovu globalno poslovno carstvo i da on više neće imati ništa sa tim menadžmentom. Ali, ostao je dužan odgovora na pitanje da li će se odreći svog vlasništva, što su kritičari etike rekli da bi trebalo da uradi kako bi izbegao sukob interesa u odlukama koje će donositi kao predsednik SAD.
Tramp planira da da izjavu u utorak o tome kako će razdvojiti sebe i Tramp organizaciju nakon što preuzme vlast.
On je rekao da je otvoren na temu pitanja životne sredine i po pitanju toga da li bi Sjedinjene Države nastave da podržavaju međunarodne sporazume donete u Parizu o kontroli emisije gasova staklene bašte, za koje su naučnici zaključili da vode ka opasnim promenama klime.