Centar Bagdada izlepljen je plakatima izbornih kandidata, dok se veliki broj Iračana prijavljuje za glasanje. Predstojeći parlamenetarni izbori smatraju se ključnom probom mlade demokratije Iraka.
Birači kao što je Maat Musab žele promenu:
“Nadamo se da će sadašnje ličnosti zameniti nove. Siti smo istih ljudi u poslednjih osam godina. Nisu ništa učinili za nas. Uz božju volju, nadamo se promeni.”
Međutim, izbori se održavaju u jeku eskalacije sektaškog nasilja. Brojni samoubilački napadi ekstremista imaju za cilj da poremete glasanje.
Džejms Džefri, bivši američki ambassador u Iraku nije iznenađen nemirnom situacijom:
“Demokratski proces je u načelu neuredan. Kako je to Čerčil rekao, ‘taj proces izgleda beznadežan, sve dok se ne razmotri alternativa’. To se naročito odnosi na demokratije u razvoju.”
Analitičari predviđaju da će koalicija premijera Nurija al Malikija posle izbora biti osnažena. Premijerova situacija se uočljivo poboljšala pošto je uticajni šiitski sveštenik Muktada al-Sadr početkom godine saopštio da se povlači iz politike.
Džonatan Šenzer, ekspert je za Bliski Istok:
“Nuri al-Maliki je našao način da sve više stegne svoju vlast. Očekuje se da će se stvarno pokazati da jedino on vlada političkom scenom.”
Izbori se iz bezbednosnih razloga neće održati u Faludži, u nemirnoj pokrajini Anbar. Džihadisti, naklonjeni al Kaidi preuzeli su veći deo grada još u januaru. Vlada uzvraća napadima, ali uglavnom na periferiji Faludže.
“Pitanje je šta će moći da postignu? Da li će država moći te grupe da potisne ili će dozvoliti da ove oblasti u kojima je centralna vlast slaba da ostanu urukama džihadista,” kaže Šenzer.
SAD su Iraku isporučile rakete vazduh-zemlja, "Helfajer", ističući da neće uputiti američke vojnike. Američka javnost, inače, ne pokazuje interes za izbore u Iraku.
“Posle ishoda koji je usledio, vlada razočarenje i izgubljene su iluzije u pogledu Iraka u koji smo toliko uložili. Lično nisam nikada verovao u bolji ishod, ali istina je da je američki narod pomalo razočaran,” kaže bivši ambasador Džefri.
Analitičari navode da bi novoizarbrani parlament mogao mesecima da pregovara o sastavu nove koalicione vlade, jer je malo verovatno da će ijedna stranka osvojiti većinu.
Birači kao što je Maat Musab žele promenu:
“Nadamo se da će sadašnje ličnosti zameniti nove. Siti smo istih ljudi u poslednjih osam godina. Nisu ništa učinili za nas. Uz božju volju, nadamo se promeni.”
Međutim, izbori se održavaju u jeku eskalacije sektaškog nasilja. Brojni samoubilački napadi ekstremista imaju za cilj da poremete glasanje.
Džejms Džefri, bivši američki ambassador u Iraku nije iznenađen nemirnom situacijom:
“Demokratski proces je u načelu neuredan. Kako je to Čerčil rekao, ‘taj proces izgleda beznadežan, sve dok se ne razmotri alternativa’. To se naročito odnosi na demokratije u razvoju.”
Analitičari predviđaju da će koalicija premijera Nurija al Malikija posle izbora biti osnažena. Premijerova situacija se uočljivo poboljšala pošto je uticajni šiitski sveštenik Muktada al-Sadr početkom godine saopštio da se povlači iz politike.
Džonatan Šenzer, ekspert je za Bliski Istok:
“Nuri al-Maliki je našao način da sve više stegne svoju vlast. Očekuje se da će se stvarno pokazati da jedino on vlada političkom scenom.”
Izbori se iz bezbednosnih razloga neće održati u Faludži, u nemirnoj pokrajini Anbar. Džihadisti, naklonjeni al Kaidi preuzeli su veći deo grada još u januaru. Vlada uzvraća napadima, ali uglavnom na periferiji Faludže.
“Pitanje je šta će moći da postignu? Da li će država moći te grupe da potisne ili će dozvoliti da ove oblasti u kojima je centralna vlast slaba da ostanu urukama džihadista,” kaže Šenzer.
SAD su Iraku isporučile rakete vazduh-zemlja, "Helfajer", ističući da neće uputiti američke vojnike. Američka javnost, inače, ne pokazuje interes za izbore u Iraku.
“Posle ishoda koji je usledio, vlada razočarenje i izgubljene su iluzije u pogledu Iraka u koji smo toliko uložili. Lično nisam nikada verovao u bolji ishod, ali istina je da je američki narod pomalo razočaran,” kaže bivši ambasador Džefri.
Analitičari navode da bi novoizarbrani parlament mogao mesecima da pregovara o sastavu nove koalicione vlade, jer je malo verovatno da će ijedna stranka osvojiti većinu.