Ideja vodilja spoljne politike Berlina je da Nemačka ne bude ni vojna ni strateška sila, već svetska ekonomska sila. Posledica takve politike su i ostvareni bliski odnosi Moskve i Berlina, koji se zbog ukrajinske krize nalaze u procepu.
Sve doskora, susedna Rusija, kao izvor energenata i tržište za plasman nemačke robe, igrala je presudnu ulogu u afirmaciji takve politike, kaže Stiven Sejbo, izvršni direktor Transatlantske akademije Nemaćkog Maršalovog plana u Vašingtonu.
On dodaje da moćni nemački poslovni lobi, koji ima velike trgovinske aranžmane sa Rusijom, uticao je na to da Nemačka obrati manje pažnje na nedemokratske procese u toj zemlji.
Zaštita ljudskih prava nije nikada bila u fokusu nemačko-ruskih odnosa:
"Insistiralo se na tome da demokratija i prosperitet Nemačke počivaju na ekonomskoj snazi zemlje. Pošto nemačka ekonomija zavisi od uvoza resursa iz nedemokratskih zemalja kao što su Rusija i Kina, odgovor je da sa takvim zemljama jednostavno mora da se živi.“
Međutim, kriza u Ukrajini podstakla je preispitivanje ne samo odnosa Nemačke prema Rusiji, već i same geo-ekonomske politike, ističe Sejbo.
„U novim okolnostima postavlja se pitanje, da li će Nemačka svoj odnos sa zemljama kao što su Kina i Rusija vrednovati isključivo sa ekonomskog stanovišta ili će izvršiti rebalansiranje tako da njene veze sa svetom budu zasnovane na spoljnopoltičkim prioritetima.“
Promena politike Berlina imala bi širi odjek, dodaje Sejbo.
„Zaista se nalazimo u ključnom trenutku što se tiče spoljne politike Nemačke, jer kako Nemačka bude odlučila, tako će odlučiti i ostatak Evrope.“
Evropa - na 25. godišnjicu pada Berlinskog zida, koji je doveo do ujedinjenja Nemačke i okončanja Hladnog rata - nije ni malo stabilna smatra Sejbo.
„Evropa je u veoma opasnom stanju . Nema optimizma, preovlađuju ekonomske teškoće, nacionalističke stranke su u usponu, nedostaje snažno vođstvo, uloga Amerike u Evropi nikad nije bila manja. Ukratko, Evropa se nalazi u potpuno novim okolnostima, kako na društvenom tako i na ekonomskom planu. Rešenja za probleme još uvek nisu na vidiku.“
Sejbo je oštar i u proceni prilika u Rusiji, posebno politike ruskog predsednika Putina.
„Putin ima staromodan, ka-ge-beovski pogled na svet i stvorio je sistem koji ga drži izolovanog od spoljnog sveta. Konsolidovao je ličnu vlast i okružen je onima koji ga slušaju, koji imaju korist od njegove politike. Iz tih redova teško da će se pojaviti opozicija Putinovoj politici, koja ne vodi napretku Rusije.“
Posle Ukrajine, Zapad je izgubio poverenje u Putina, dodaje Sejbo, a bez poverenja nema ni skorog pomirenja između Istoka i Zapada, zaključuje on.