Dok se pažnja sa londonskih Olimpijskih igara polako okreće prema Zimskoj olimpijadi u Sočiju, 2014, mnogi zaboravljaju poprište davno održane Olimpijade koje predstavlja važan trag istorije 20. veka. Adolf Hitler je hteo da pretvori Berlinske igre 1936, u primer nacističke propagande. Saradnik Glasa Amerike Henri Ridžvel je obišao lokalitet u Berlinu i razgovarao sa ljudima koji pokušavaju da ga sačuvaju za buduće naraštaje.
Berlinska olimpijada 1936, za Hitlera je bila idealna prilika za nacističku propagandu. Čuveni film o Igrama, „Olimpija“, koji je režirala Leni Rifenštal, ilustruje sportsku hrabrost i politički kontekst turnira. U predgrađu Berlina, konzervatori pokušavaju da obnove impozantne fizičke ostatke Igara.
Selo u kojem je 3878 sportista živelo i treniralo, postoji i danas, ali samo delimično. Jens Beker, iz Fondacije Nemačke kreditne banke, koja finansira većinu radova, poveo je Glas Amerike u obilazak onoga što se događa iza scene, uključujući i plivački bazen, čija spoljna obnova košta dva miliona i 700 hiljada dolara.
„Rekao bih da se o selu čak i u Nemačkoj ne zna mnogo. A i mi to radimo u priličnoj tajnosti. Situacija je zgodna, jer kada ljudi dođu, veoma ih iznenade stvari koje ovde stoje sad već 75 godina.“
Jedna zgrada je obnovljena u potpunosti: blok za smeštaj u kojem je bio i američki sprinter Džesi Ovens. Na panoima se objašnjava kako je mladić iz Alabame osvojio četiri zlatne medalje i uništio Hitlerovu nadu da će dokazati navodnu superiornost arijevske rase. U pismu, navijač traži od Ovensa da odbije da primi medalju „iz krvavih ruku“. Sportista nikada nije dobio pismo, jer ga je zadržao Gestapo, nemačka tajna policija.
Ova trkačka staza je istih dimenzija kao i ona na Olimpijskom stadionu, oko 16 kilometara dalje. Na njoj bi Ovens trenirao za trke na kojima je osvojio zlato.
Nekoliko desetina nemačkih turista je poseti svakodnevno. Grupe đaka iz lokalnih škola dolaze ovde na čas nacionalne istorije.
„Uvek pokušavamo da u ove izložbe unesemo dodatni smisao, s obzirom da je na primer ovo nazvano selom mira, dok se na kapijama sela non-stop odvijala nacistička propaganda.“
Tu su bili i rani znaci militarizma. Na muralu urezanom na lokalno pozorište, prikazan je marš nemačkih vojnika.
„To je bio prvi put da su stvarno rekli da će ovde biti Olimpijsko selo, koje će kasnije biti korišćeno kao kasarna. Ali istina je, kada su sportisti došli, zatekli su ih najbolji objekti koje su imali u bilo kojem Olimpijskom selu u istoriji.“
Nekoliko dana po odlasku sportista, tu su se uselile stotine vojnika. Bivša „Trpezarija nacija“, služila je kao bolnica za nemačke vojnike ranjene u Drugom svetskom ratu. Po dolasku sovjetske armije 1945, na zidovima je slikana komunistička propaganda, uključujući i mural na kojem su prikazani sovjetski vojnici kako podižu zastavu sa srpom i čekićem na nemački parlament.
Posle pada komunizma, olimpijsko selo je 1992. napušteno i zapušteno duže od decenije. Narednih dana, ovde će biti održan turnir na kojem će nastupiti nemački olimpijci koji su se upravo vratili iz Londona – u okviru smišljenog pokušaja stvaranja živog muzeja istorije 20. stoleća.
Berlinska olimpijada 1936, za Hitlera je bila idealna prilika za nacističku propagandu. Čuveni film o Igrama, „Olimpija“, koji je režirala Leni Rifenštal, ilustruje sportsku hrabrost i politički kontekst turnira. U predgrađu Berlina, konzervatori pokušavaju da obnove impozantne fizičke ostatke Igara.
Selo u kojem je 3878 sportista živelo i treniralo, postoji i danas, ali samo delimično. Jens Beker, iz Fondacije Nemačke kreditne banke, koja finansira većinu radova, poveo je Glas Amerike u obilazak onoga što se događa iza scene, uključujući i plivački bazen, čija spoljna obnova košta dva miliona i 700 hiljada dolara.
„Rekao bih da se o selu čak i u Nemačkoj ne zna mnogo. A i mi to radimo u priličnoj tajnosti. Situacija je zgodna, jer kada ljudi dođu, veoma ih iznenade stvari koje ovde stoje sad već 75 godina.“
Jedna zgrada je obnovljena u potpunosti: blok za smeštaj u kojem je bio i američki sprinter Džesi Ovens. Na panoima se objašnjava kako je mladić iz Alabame osvojio četiri zlatne medalje i uništio Hitlerovu nadu da će dokazati navodnu superiornost arijevske rase. U pismu, navijač traži od Ovensa da odbije da primi medalju „iz krvavih ruku“. Sportista nikada nije dobio pismo, jer ga je zadržao Gestapo, nemačka tajna policija.
Ova trkačka staza je istih dimenzija kao i ona na Olimpijskom stadionu, oko 16 kilometara dalje. Na njoj bi Ovens trenirao za trke na kojima je osvojio zlato.
Nekoliko desetina nemačkih turista je poseti svakodnevno. Grupe đaka iz lokalnih škola dolaze ovde na čas nacionalne istorije.
„Uvek pokušavamo da u ove izložbe unesemo dodatni smisao, s obzirom da je na primer ovo nazvano selom mira, dok se na kapijama sela non-stop odvijala nacistička propaganda.“
Tu su bili i rani znaci militarizma. Na muralu urezanom na lokalno pozorište, prikazan je marš nemačkih vojnika.
„To je bio prvi put da su stvarno rekli da će ovde biti Olimpijsko selo, koje će kasnije biti korišćeno kao kasarna. Ali istina je, kada su sportisti došli, zatekli su ih najbolji objekti koje su imali u bilo kojem Olimpijskom selu u istoriji.“
Nekoliko dana po odlasku sportista, tu su se uselile stotine vojnika. Bivša „Trpezarija nacija“, služila je kao bolnica za nemačke vojnike ranjene u Drugom svetskom ratu. Po dolasku sovjetske armije 1945, na zidovima je slikana komunistička propaganda, uključujući i mural na kojem su prikazani sovjetski vojnici kako podižu zastavu sa srpom i čekićem na nemački parlament.
Posle pada komunizma, olimpijsko selo je 1992. napušteno i zapušteno duže od decenije. Narednih dana, ovde će biti održan turnir na kojem će nastupiti nemački olimpijci koji su se upravo vratili iz Londona – u okviru smišljenog pokušaja stvaranja živog muzeja istorije 20. stoleća.