Istorijske kuće privlače turiste

Istorijske kuće širom Sjedinjenih Država privlače turiste koji žele da bolje upoznaju bivše stanare. „Grejslend“ Elvisa Prislija i „Maunt Vernon“ Džordža Vašingtona su među najpopularnijim takvim destinacijama. Ipak, uspomene na poznate istorijske ličnosti se čuvaju i u nekim manjim kućama.

Ova mala kuća u Vinčesteru u državi Virdžiniji otvorena je za javnost u avgustu. U njoj je živela jedna od omiljenih američkih pevačica, koja je umrla kada je imala 30 godina. Album “Najveći hitovi” Petsi Klajn prodat je u više od 10 miliona kopija. Ona je ovde živela sa svojom porodicom od 16. do 21. godine.

“Kada se doselila ovde pevala je na lokalnim takmičenjima, crkvenim okupljanjima i svuda gde je to bilo moguće”, priča direktorka istorijske kuće Petsi Klajn, Džudi Sju Hjuet-Kemp.

Rođaka Petsi Klajn, Patriša Brenon, je vodič kroz kuću. Ona je šest godina mlađa od Petsi sa kojom se često viđala kad su bile deca.

“Njena majka, sestra, brat i ona, bilo ih je četvoro. Nisu imali puno novca. Vremena su bila teška”.

Kuća sada izgleda isto kao i krajem 1940-ih i to zahvaljujući Patriši i njenim uspomenama iz detinjstva. Ona je zadovoljna što su vlasti u Vinčesteru odlučile da odaju počast popularnoj pevačici koja je pre gotovo 50 godina poginula u avionskoj nesreći.

“Svi su govorili da se ona rodila u pogrešnom kraju grada. Međutim kada su kupili ovu kući i preuredili je, mislim da je to bilo nešto najbolje što se dogodilo”.

U Vinčesteru postoje i druga obeležja o Petsi Klajn. Njen grob, na primer. već godinama privlači posetioce. Hjuet-Kemp, međutim kaže da su njeni obožavaoci čekali na ovakvo priznanje.

“Ovo je istorija Petsi Klajn, ona je ovuda hodala, tu je jela i spavala. Samo 20 ljudi može u isto vreme da uđe u kuću jer je ona vrlo mala. U prvih pet dana smo imali preko 600 posetilaca”.

Bejb Rut se smatra za jednog od najznačajnijih bejzbol igrača u istoriji. On je rođen u kući u Baltimoru u državi Merilend, 6. februara 1895.

Majk Gibons, izvršni direktor Muzeja i rodnog mesta Bejba Ruta kaže da je on bio prva sportska zvezda.

“On je bio prvi koji je imao svog agenta i prvi koga su koristili za reklamiranje raznih proizvoda”.

Kuća u kojoj se Bejb Rut rodio trebalo je da bude srušena 1960-ih, međutim do toga nije došlo zaslugom žitelja Baltimora koji su je obnovili. Muzej je otvoren za javnost već skoro 40 godina.

“Sa ovom kućom im pružamo šansu da dodirnu mesto kojim je hodao Bejb Rut. On nije živeo ovde, već je to kuća njegovih bake i deke tako da je on ovde redovno dolazio dok nije napunio 7 godina”.

S obzirom da su gradske vlasti uspele da sačuvaju i tri susedne kuće, postoji dovoljno prostora da se izlože predmeti koji prate život Bejba Ruta – od rukavice sa bejzbol utakmica kad je bio dete, do početka njegove karijere u Baltimoru pa sve dok nije postao zvezda.

Ipak, nema svaka istorijska kuća takav luksuz. U ovoj, najstarijoj kući u Baltimoru, živeo je čuveni američki pisac mračnih priča i poezije, Edgar Alan Po.

“Verujemo da je živeo ovde od 1832. do 1835. Imao je oko 25 godina kada je živeo u ovoj kući sa dvoje rođaka, Henrijem i Virdžinijom, tetkom Marijom Klem i bakom”, kaže Džef Džerom iz Kuće Edgara Alana Poa.

Spavaća soba Edgara Alana Poa nalazi se na tavanu, a uređena je, kako istoričari veruju, isto kao kada je pisac tu živeo.

“Verovatno je imao krevet, vrlo sličan ovom koji mi imamo. Imao je stolicu, umivaonik i možda mali sto”.

U drugim sobama je izloženo svega nekoliko predmeta zbog ograničenog prostora. Posle idućeg juna, međutim, ova kuća mogla bi da bude zatvorena za javnost.

“Grad Baltimor više neće finansirati kuću Edgara Alana Poa. Za sada opstajemo zahvaljujući sredstvima koje smo prikupili na proslavi njegovog rođendana i Noći veštica ovde u kući”.

Slavni pisac je takođe sahranjen u Baltimoru. Umro je pod nerazjašnjenim okolnostima kada je imao 40 godina. Džerom kaže da ljudi prelaze i pola planete kako bi posetili njegov grob i kuću.

“Jedna 16-ogodišnja devojka je došla čak iz Kine sa svojim ocem i rekla nam je da je ona pesnikinja. Dozvolio sam joj da sedne u stolicu Edgara Alana Poa, na šta se ona rasplakala i rekla mi – ne zaslužujem da sedim u njegovoj stolici”.

Džerom se nada da će i drugi imati šansu da posete ovu kuću.