Očekivana dužina životnog veka raste u većem delu sveta, ali lekari uočavaju jedan drugačiji trend koji ih uznemiruje. Neki ljudi opredeljuju se za životni stil koji doprinosi ranijoj smrti. Nova studija bavi se stilovima života koja sprečavaju ljude da ostanu zdravi i žive duže.
Nekad je bilo veoma retko da ljudi žive 100 godina. Ali bebe rođene u Sjedinjenim Državama u današnje vreme mogu da se nadaju da će živeti toliko dugo.
Tokom 20. veka, očekivana dužina živototnog veka u razvijenim zemljama produžila se za 30 godina. Prosečan životni vek za Amerikance je 78 godina. Međutim, lekari uočavaju da ljudi usvajaju loše navike koje mogu da im skrate život, kao što su preterano konzumiranje hrane ili konzumiranje loše hrane, premalo vežbanja i pušenje. Te navike povećavaju rizik od dobijanja raka, dijabetesa, srčanih oboljenja i moždanog udara.
Istraživači sa univerziteta Harvard i Univerziteta države Vašington želeli su da otkriju koliko godina se izgubi takvim izborom životnog stila. Gudarc Danei, jedan od autora istraživanja kaže:
„Ustanovili smo da visok krvni pritisak, pušenje, gojaznost i visok nivo šećera u krvi oduzimaju pet godina života kod muškaraca i oko četiri godine kod žena, na nacionalnom nivou“.
Istraživači su uporedili podatke u odnosu na rasu, prihode i mesto stanovanja, i ustanovili još veće razlike. Belci srednje klase imaju najbolji krvni pritisak. Ali Amerikanci azijskog porekla imaju manje loših navika i najboljeg su zdravlja.
„Ne boluju od srčanih oboljenja, jer imaju nizak krvni pritisak, ne dobijaju rak, zato što imaju veoma nizak faktor rizika za rak, uključujući pušenje“, objašnjava Danei.
Naučnici su uočili razliku od čak 14 godina u očekivanoj dužini životnog veka između Amerikanaca azijskog porekla i Afro-amerikanaca za koje se očekuje da prosečno žive 67 godina.
„Afro-američki muškarci s juga imaju najkraći životni vek, zajedno sa Afro-amerikancima koji žive u visokorizičnim urbanim sredinama, mestima kao što je centar Los Anđelesa“.
Afro-američke žene su još jedna grupa sa kratkim životnim vekom zbog njihovog visokog procenta gojaznosti. Ljudi koji se bore s viškom kilograma imaju viši nivo invaliditeta, dijabetesa i srčanih oboljenja – poremećaja koji ih čine bolesnijim dok su mladi, i zavisnim od lekova u dužem periodu. Istraživači ističu da bi zdravstveni zvaničnici mogli da iskoriste studiju kako bi isplanirali programe koji će pomoći ljudima da izaberu bolji životni stil.