U medicinskim školama, studenti uče kako da postave dijagnozu i rešavaju pacijentove medicinske probleme. Ali ne-medicinski aspekti – pacijentovo emocionalno stanje, odgovornost onih koji pružaju pomoć, poslovni status ili način zdravstvene nege, mogu da budu podjednako važni. Nova studija ustanovila je da studenti medicine, koji su obučeni da postavljaju pitanja o stvarima koje utiču na pacijentov život, a ne samo o njihovim zdravstvenim problemima, imaju bolje izglede da pomognu svojim pacijentima.
Studenti medicine često isprobavaju svoje sposobnosti pružanja pomoći na lutkama pacijentima u ljudskoj veličini pre nego što počnu da rade sa stvarnim pacijentima. Neke od tih lutaka mogu da "krvare“ i imaju otkucaje srca. Neke čak i "dišu“.
Medicinske škole takodje pomažu svojim studentima da nauče sposobnosti slušanja i komuniciranja. Studenti rade sa glumcima koji se žale na odredjene stvari kako bi naučili da postavljaju pitanja.
Ta obuka pomaže u smanjenju grešaka prilikom postavljanja dijagnoze. Najnovija studija bavila se pristupom koji je više ličan. Studentima medicine rečeno je da upitaju pacijenta o njegovim svakodnevnim aktivnostima i obavezama kako bi mogli da individualizuju tretman.
"Individualizacija nege znači uzimanje u obzir aspekata pacijentovog života. Mi to nazivamo njihovim sadržajem“, objašnjava Alan Švarc.
Profesor Alan Švarc sa univerziteta države Ilinois u Čikagu podučavao je neke studente medicine u individualizaciji nege. Studenti su slušali i tragali za naznakama koji bi mogle da im pomognu u planiranju tretmana.
Profesor Švarc i drugi istraživači proučavali su više od 10 hiljada studenata medicine. Neki od njih prošli su obuku za individualizovanu negu, dok drugi nisu.
"U grupi studenata medicine koja je prošla obuku, oko 25 odsto njih korektno se bavilo pacijentima koji su imali komplikovane individualne faktore. Kada su prošli obuku, dve trećine njih bilo je sposobno da se bavi takvim pacijentima. Ova studija je važna, jer ako propustite da uračunate individualne potrebe, to može da dovede do medicinske greške koja je loša isto koliko i loše odredjena doza ili pogrešan lek“, objašnjava Švarc.
Studija je objavljena u časopisu Američkog medicinskog udruženja.