Potraga za vakcinom protiv side

U maju 1997. godine, tadašnji američki predsednik Bil Klinton odredio je cilj da se vakcine protiv HIV-a, virusa koji uzrokuje sidu, razvije u roku od 10 godina. Da bi se taj ambiciozni cilj ostvario, osnovan je Centar za istraživanje vakcina u Nacionalonom institutu za zdravlje. Međutim, decenija je došla i prošla, a vakcine još nema. Naučnici ipak polako napreduju i došli su do nekih obećavajućih otkrića.

Kao i mnogi lekari specijalisti za lečenje HIV-a i side, dr Rejmond Martins iz Vitman Voker klinike u Vašingtonu nezadovoljan je zbog slabog napretka u pronalaženju vakcine protiv HIV-a.

Ujedinjene Nacije navode da više od 30 miliona ljudi širom sveta živi sa HIV virusom. Delotvorni lekovi sada mogu da umanje štetu koju virus može da nanese ljudskom imunološkom sistemu, ali vakcine koje bi mogle da neutralizuju bolest, ili se čak koriste preventivno, i dalje su nedostižne.

„HIV mutira veoma brzo, a proteini na njegovoj površini se izuzetno često menjaju i zato je veoma teško proizvesti delotvornu vakcinu“, objašnjava dr. Martins.

Doktor Geri Nejbel je direktor Centra za istraživanje vakcina od njegovog osnivanja pre 12 godina. On takođe vidi virus HIV kao teškog protivnika, sa jedinstvenim svojstvima, koja otežavaju razvoj vakcine.

„Jedno od tih svojstava jeste da se virus kreće, genetički. Ono što pod tim mislim jeste da svaki put kada se virus podeli, genetički izgled virusa se promeni i dobijete potpuno drugačiji oblik virusa. On tako neprestano mutira, što mu daje veće šanse da izbegne odgovor ljudskih antitela, odnosno imunološkog sistema“.

Još jedana osobina virusa HIV jeste da se proteini na njegovoj površini neprestano kreću, što izgleda kao njihanje grana drveta na vetru. Proteini su takođe pokriveni šećerima, koji skrivaju njihov identitet. Rezultat je da imunološki sistem nikada nema metu koja stoji i koju može da napadne.

„To kretanje, ta kamuflaža šećerima, otežava imunološkom sistemu da uoči čak i delove virusa, koje bi smo ciljali“, navodi dr Nejbel.

U poslednjih godinu dana, Centar je došao do obećavajućih otkrića. Uspešno su pogođene poznate slabe tačke virusa, deo koji se nikada ne menja, antitelima uzetim od osoba inficiranih HIV-om. I, što je još važnije, istraživači su klonirali ta antitela u laboratoriji.

„Antitela uzeta od zaraženih osoba mogu da prepoznaju i neutrališu više od 90 odsto oblika virusa HIV, koji prirodno cirkulišu. To je nešto što nismo znali čak ni pre godinu dana. I to zaista određuje metu za razvoj vakcine, koja je fiksirana i koja je osetljiva, a znamo da na nju može da odreaguje ljudski imunološki sistem“.

Dr Nejbel ipak upozorava da je taj novi pristup HIV vakcini tek u početnoj fazi. Čak i ako sve krene kako treba, što se retko dešava, na uspeh bi moglo da se čeka nekoliko godina. Za sada, doduše, postoji nagoveštaj nade.

„Biću poslednja osoba koja će da vam reći da ćemo učiniti nešto pre nego što to bude učinjeno. Mislim da treba da dokažemo i da dovedemo stvari do kraja, alili svakako verujem da smo u potpuno drugačijoj situaciji nego što smo bili u prošlosti“, zaključuje doktor Geri Nejbel.