Jedno od najvećih dostignuća u istraživanju raka tokom poslednje decenije obuhvata testiranja, koja se trenutno obavljaju u četiri centra za lečenje raka u Sjedinjenim Državama. Centri koriste izuzetno osetljivi, novi test krvi, koji je razvijen u Opštoj bolnici Masačusets, u Bostonu. Novi test mogao bi revolucionarno da utiče na način na koji se rak leči.
Kako tumori rastu, oni ispuštaju kancerogene ćelije u krvotok. Novi test krvi pruža uveravanja da će prepoznati i najmanje tragove ćelija raka koje cirkulišu u krvi. Dr Denis Hejber, jedan od istraživača kaže:
„Na svaku jednu ćeliju raka u krvotoku, dolazi više od milijardu drugih krvnih ćelija. Veliki je izazov napraviti test koji može da izdvoji jednu ćeliju od milijardu“.
U novom testu, uzorak krvi se propušta kroz mikročip koji je tretiran specijalnim lepkom. Šta seldi dalje objašnjava dr Memet Toner:
„Sve te ćelije prolaze kroz mikročip, a samo ćelije raka mikročip prepoznaje i one ostaju zalepljene na njemu“.
Zdrave ćelije prolaze. Istraživači se nadaju da će merenjem broja i vrste kancerogenih ćelija u krvi, lekari moći da utvrde da li je tretman pacijenta delotvoran. Dr Elmer Huerta, bivši predsednik Američkog udruženja za borbu protiv raka kaže:
„Ono što pokušavam da saznam, ako sam prepisao tretman, jeste da li se tumor smanjuje ili nestaje, pomoću snimanja rentgenom, CT skenerom i magnetnom rezonancom“.
Međutim, ponekada prođe više meseci pre nego što biopsija ili rentgenski snimci pokažu da li tretman deluje. A, ukoliko rak nastavi da raste izgubljeno je vreme od ključne važnosti. Uz pomoć novog testa, lekari će odmah znati da li pacijent još ima rak.
"To je veoma širok put koji nam se otvara, to znači da bi praćenje pacijenata sa rakom bilo mnogo usmerenije i preciznije“, kaže dr Huerta i potvrđuje da to znači da bi sa upotrebom te tehnologije bilo manje slučajeva povratka kancera.
„Naravno, ako pravilno koristimo tu tehnologiju, pronaćićemo slučajeve povratka raka mnogo ranije i lečićemo ih, shodno tome, novim lekovima“.
Greg Vertos učestvuje u kliničkim ispitivanjima u Bostonu. On ima rak u poodmakloj fazi:
„To bi omogućilo da se reaguje na vreme. Za mene bi to bilo od neprocenjivog značaja“.
Trenutno, ispitivanje je ograničeno na pacijente koji imaju rak. Međutim, tehnologija pokreće i određena pitanja. Da li bi mogao da bude razvijen test krvi za one koji su naizgled zdravi? Specijalista za rak dojke, dr Suzan Lav kaže da za sada to nije moguće:
„Svi posedujemo ćelije raka u telu koje ne predstavljaju nikakav problem. Ono gde treba da budemo pažljivi sa novom tehnologijom jeste da ne preteramo sa tretiranjem spavajućih ćelija koje nam inače ne bi pričinjavale problem, a sve u nameri da pokupimo sve ćelije koje uočimo“.
Očekuje se da će klinička ispitivanja trajati oko pet godina. U međuvremenu, doktor Huerta kaže da ljudi treba da budu oprezni.
„Dok čekamo da se ta tehnologija potpuno razvije, moramo da imamo na umu da je rak nečujan, ali je takođe i nesavršen. Najbolji načini koje imamo u današnje vreme za rano otkrivanje raka su Papanikolau test, mamografsko snimanje, kolonoskopija i pregled prostate. I naravno tu su pregledi lekara specijaliste“.
Ako ispitivanja budu uspešna, istraživači se nadaju da će novi test krvi biti dostupan širokoj javnosti.