Na sinoćnom sastanku u Briselu, evropski lideri su usvojili novi paket mera za sprečavanje bankrotstva Grčke i za stabilizaciju eura.
Zvaničnici evropskog bloka i Međunarodnog monetarnog fonda održali su juče sastanak na kojem je dogovoren drugi paket finansijske pomoći Grčkoj u iznosu od 115 milijardi dolara. Pored toga, Grčka će dobiti i kredite od privatnih banaka kojima će moći da pokrije ostatak nepokrivenog javnog duga.
Na kraju sastanka, predsedavajući Evropske unije, Herman van Rompuj je istakao da je jednoglasno podržan paket, koji evropske zemlje zovu „Maršalovim planom za Grčku“, radi finansijskog oporavka te zemlje i sprečavanje daljeg širenja krize.
„Danas smo doneli tri važne odluke, koje svi podržavamo. Grčkoj je pružena pomoć za regulisanje duga, preduzeli smo mere za zaustavljanje daljeg širenja krize i dogovorili se da unapredimo proceduru reagovanja na krize u eurozoni“, rekao je Rompuj.
Oštre mere štednje koje je predložila Grčka vlada izazvale su proteste i štrajkove širom Grčke. Premijer Jorgos Papandreu je pozdravio novi paket kao rešenje koje je dobro za poslovni sektor zemlje i koje će olakšati teret narodu.
„Sada imamo program i paket odluka koji otvaraju Grčkoj put ka podnošljivom načinu regulisanja duga. To znači da Grčka dobija ne samo finansijski program, već i smanjenje tereta za grčki narod“, rekao je papandreu.
Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard pohvalila je odlučnost zemalja eurozone da pomognu Grčkoj i ostalim evropskim zemljama sa ekonomskim teškoćama.
„Bilo mi je veliko zadovoljstvo da se vratim u Brisel, u koji sam jutros stigla iz Vašingtona, da bih posvetila vreme tom pitanju od ključne važnosti, za koje smatram da je rešeno na sveobuhvatan i veoma konstruktivan način. Po meni, dve stvari karakterišu rešenje: sveobuhvatnost i konstruktivnost. Sveobuhvatno je zato što rešava pitanje Grčke ali i ostalog dela eurozone“, rekla je Kristin Lagard.
Tokom proteklih godinu dana Grčka, a nešto kasnije Irska i Portugal, bile su primorane da prihvate finansijsku pomoć evropskih zemalja i MMF-a. Međutim, pored usvojenih mera štednje, uključujući smanjenje potrošnje i povećanje poreza, Grčkoj su bila potrebna dodatna sredstva u skoro istom iznosu kao prošle godine kada je dobila 156 milijardi dolara.