Inflacija teško pogađa američke potrošače. Prethodna era oštre inflacije zahvatila je zemlju 1970-ih, kada su cene i plate spiralno rasle. Ovog puta, mada je zvanična stopa inflacije još relativno umerena, plate stagniraju, dok cene osnovnih roba poput hrane i goriva rastu.
Ašvarija i Alok Šarma i njihovo dvoje dece, emigrirali su u Sjedinjene Države iz Indije pre deset godina. Oni su sada američki državljani. Poput većine Amerikanaca, osećaju finansijske tegobe zbog inflacije. Prodajne cene rastu po godišnjoj stopi od 2,7 odsto, dok se prosečna satnica povećala manje od jednog procenta.
Alok Šarma kaže da nešto mora da se menja.
"Pogodjeni smo sa obe strane, jer ne dobijamo ni dobro plaćene poslove, niti povišice. A onda nas sa druge strane pogadja inflacija", priča Šarma.
Ekonomisti kažu da cene hrane i energije povećavaju inflaciju i Amerikanci traže rešenje. Porodica Šarma živi u predgradju severno od Vašingtona. Otac i majka rade u kompjuterskom sektoru i svakodnevno prelaze 65 kilometara do posla i nazad. Cene benzina su protekle godine porasle za oko 26 centi po litru.
Alok Šarma kaže da je to veliki deo njegovog porodičnog budžeta.
"Naš račun za benzin se povećao za 40, 50 odsto.“
Svi u porodici Šarma su vegetarijanci. Jedu mnogo svežeg povrća i piju mleko, koje je – kako kaže Ašvarija Šarma - sada dvostruko skuplje.
"Pre godinu dana koštalo je dva dolara za galon ili 53 centa za litar. Sada je četiri dolara galon, ili dolar i šest centi za litar", kaže Ašvarija.
Ova porodica procenjuje da su joj tokom proteklih šest meseci troškovi za hranu porasli 25 do 30 odsto. Alok Šarma kaže da će njegova porodica, ako cene nastave da rastu, morati da smanjuje troškove i menja način života.
"Još kupujemo sve što poželimo i sve što deca traže. Ali mislim da ćemo postepeno morati da prelazimo samo na jeftinije proizvode.“
Neki kažu da sve veća srednja klasa u zemljama poput Kine, Brazila i Indije, konzumira više resursa i izaziva rast cena u svetu. Drugi stručnjaci tvrde da su suša, kakva je bila u Rusiji, zatim nemiri na Bliskom istoku i globalni manjak rafinerija, uticali na poskupljenje hrane i goriva.
Ekonomista Deni Lajpciger, sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta Džordž Vašington, kaže da ti faktori igraju ulogu
"Ne verujem da će srednja klasa u Kini dovesti do globalnog divljanja inflacije. Medjutim, postoje izvesna tržišta koja su podložnija. Na njima dolazi do rasta cena. Da li će to dovesti do globalnog rasta inflacije? Verovatno neće", kaže Lajpciger.
On dodaje da će cene nafte verovatno dugoročno da se povećavaju, jer su resursi ograničeni.
Za sada, kaže on, porodice u Sjedinjenim Državama će morati da izlaze na kraj sa rastom cena. S obzirom da američka ekonomija izlazi iz duboke recesije, Lajpciger ukazuje da bi povećanje kamatnih stopa, što je uobičajeni način kontrolisanja inflacije, moglo da pogorša stuaciju.
"Srednja klasa podnosi veliki udarac. Ne bismo želeli da političari preteraju u reagovanju na inflaciju, po cenu zaustavljanja oporavka u Sjedinjenim Državama. To bi bila loša politika“, priča Lajpciger.
Alok Šarma kaže da će njegova porodica možda morati da troši ušteđevinu da bi sastavila kraj sa krajem, smanji broj poseta porodici u Indiji i razmisli o vožnji na posao sa drugim ljudima, kako bi se podelili troškovi. On se nada da će za nekoliko godina porodični prihodi da se povećaju i donesu određeno olakšanje.