U toku je kampanja uoči aprilskih predsedničkih izbora u Francuskoj. Predsedniku Nikoli Sarkoziju predstoji teška bitka za ponovni izbor. Mnogim Francuzima se ne dopada način na koji on vodi zemlju, ali najveća biračka briga je traljava francuska ekonomija i pitanje kako preokrenuti situaciju.
U pariskom ogranku organzacije „Sekur popiler“, ljudi nabavljaju osnovne stvari da bi se obezbedili do kraja nedelje. Francuska humanitarna organizacija obezbeđuje hranu, odeću i prinudni smeštaj svima kojima je to potrebno. Šef ogranka, Alen Šetaj, kaže da se obim poslovanja protekle godine povećao za 50 odsto.
„Ljudi su zabrinuti za posao, svoju kupovnu moć, smeštaj... i dugoročne izglede porodice i dece.“
Ovde dolaze ljudi svih godina, među kojima mnogi imaju porodice koje zavise od njih.
„Imamo mnogo jednohranih majki sa decom. Na njih otpada gotovo 40 odsto porodica koje nam dolaze.“
Nadija Kulibali je ovde sa šestomesečnom ćerkom. One provode noć u prinudnom smeštaju.
„Teško je pronaći posao. Iskreno, ekonomska kriza može da se oseti u svim sektorima ekonomije.“
Stanovanje, zapošljavanje i druge suštinske ekonomske teme će po svemu sudeći dominirati francuskim predsedničkim izborima. Gotovo 10 odsto Francuza je nezaposleno.
Profesor političkih nauka na Američkom univerzitetu u Parizu, Stiven Ekovič, kaže da su birači preplašeni.
„Kada ljudi shvate da su u teškoj siuaciji, biće skloniji opredeljenju za nekoga ko im nudi jasno rešenje ili bar ohrabrujuće rešenje.“
Politički protivnici okrivljuju za ekonomske probleme konzervativnog predsednika Nikolu Sarkozija. Ali Sarkozi tvrdi da je njegova politika spasla zemlju od bede.
„Politička debata nije o samoj ekonomiji, nego o budžetu. Kako izaći na kraj sa ekonomijom? Koliko bi država trebalo da potroši na podsticanje ekonomije?“
Sarkozi obećava nove reforme za otvaranje radnih mesta, podsticanje rasta i povećanje kompetitivnosti Francuske. On se takođe okomljuje na imigraciju – što je omiljena tema koju deli sa krajnjom desničarkom Marin le Pen, koja je treća u anketama. Na prvom mestu s malom prednošću je izazivač iz Socijalističke partije, Fransoa Oland, mada predsednik Sarkozi smanjuje razliku. Oland želi da poveća poreze bogatašima i uloži u obrazovanje, istraživanje i zapošljavanje, da bi ojačao ekonomiju, kaže profesor Ekovič.
„On se predstavlja kao pravi socijalista. Zbog toga je izgubio neke glasove na levici.“
Do izbora ostaju još dva meseca i analitičari kažu da bi za to vreme trka u velikoj meri mogla da se promeni, ali je izvesno da će debatom dominirati francuski ekonomski problemi.