Nema mnogo roditelja sa tri ćerke, koje su sve piloti. Još interesantniji podatak je što su su tri sestre Smit, iz savezne državi Vašington, vojni piloti koji služe svojoj zemlji.
Letenje je u krvi članova porodice Smit iz Vajt Salmona u saveznoj državi Vašington.
"Moj djed je bio potpukovnik u vazduhoplovnoj jedinici u armiji. Upravljao je helikopterima, velikim letjelicama, borbenim avionima. Imamo njegove veoma dobre slike. On vam može ispričati i neke divne priče. Moj otac i stric su bili piloti u aviokompanijama, a baka i majka stjuardese. Moji rođaci takođe pilotiraju - u stvari svi u porodici”, kaže kapetan američkog vazduhoplovstva, Keli Smit.
Keli je treća generacija pilota u porodici Smit i najstarija od tri sestre. Kao kapetan u američkim vazduhoplovnim snagama, upravlja transportnim avionom Herkul C-130. Srednja sestra, Amber Smit, upravlja osmatračkim helikopetrom OH-58 Kjova i nedavno se vratila iz Avganistana. Najmlađa Lejsi i dalje se nalazi u toj zemlji, gdje upravlja helikopterom Blekhok, koji je podrška američkim kopnenim snagama. Lejn Smit, njihov otac, pilotirao je svim letjelicama od putničkih do vojnih borbenih aviona.
"Drago mi je što sam im pomogao da postanu piloti. Nadam se da nisam prestar da učim njihovu djecu, ali stići ću da i to uradim".
Lejn, koji je sada u penziji, i njegova supruga Betsi posvećuju svoje vrijeme kolekciji od osam privatnih aviona. Ponosni su na svoje ćerke koje, međutim, nisu uvijek dijelile njihovu ljubav prema letjenju.
“Nismo očekivale da ćemo biti piloti i to u vojsci. Moja srednja sestra bila je navijačica na univerzitetu države Vašington, najmlađa je htjela da bude veterinary, dok sam ja željela da putujem po svijetu kao novinar”, priča kapetan Keli Smit.
Keli se međutim na koledžu zainteresovala za sadašnju karijeru
"Uradila je sastav o svom djedi, Lejnu Smitu, zato što je smatrala da je imao veoma interesantnu karijeru u avijaciji, koja je počela 30-tih godina. Prvo je radio u opštoj avijaciji, zatim je tokom Drugog svjetskog rata otišao u vojsku, a onda je do penzionisanja pilotirao putničkim avionima. Mislim da je to stvarno podstaklo njenu zainteresovanost za zanimanje vojnog pilota”, priča Betsi, majka sestara Smit.
"Amber, srednja ćerka, poželjela je da leti helikopterom dok smo bili na na jednom aeromitingu. Bilo je prilično interesantno, jer je zavoljela helikoptere čim je uzletjela sa pilotom”, priseća se Lejn.
Lejsi kaže da su je sestre natjerale da nauči da pilotira, dok je letjela sa njima.
"Keli mi je tada rekla: Lejsi, bolje da naučiš ili ćemo se srušiti direktno u rijeku. Prilično je zastrašujuće kad vam sestra kaže da je bolje da naučiš da upravljaš letjelicom, jer ćemo se su suprotnom srušiti. Ona naravno ne bi dozvolila da se to dogodi, ali sestra nikada ne bi trebalo da vam bude istruktor letenja. To je moje mišljenje.”
Sestre su, jedna za drugom, postale vojni piloti nakon koledža.
"Definitivno sam bila na pravom mjestu u pravo vrijeme. Zatim sam stvarno osjećala potrebu da to uradim nakon razaranja 11. septembra. Ja sam, kao i svi ostali, imala osjećaj patriotske dužnosti. Srećom, to se nije promijenilo”, kaže Keli.
Patriša Marej, Kelina instruktorka za obuku, kaže:
"Čim je došla u eskadrilu, mogli ste da primijetite njenu radnu etiku i energičnost u pogledu posla. Znali ste da će se dobro uklopiti i obavljati izuzetan posao.”
"Čim sam počela sama da upravljam avionom… shvatila sam da su u pravu svi koji govore da je to kao da se odmah zarazite avijacijom. Kada sam prvi put imala kontrolu nad avionom, mislim da sam počela da vičem na radiju. Bila sam toliko uzbuđena prilikom prvog uzlijetanja. Tada sam shvatila sam da je to moj poziv, a ne samo hobi. To je nešto u čemu stvarno uživam i čak mogu da budem plaćena”, primećuje Keli Smit.
"Stvarno sam srećna što se moje obje sestre u ovom poslu. Nisam, međutim, previše uzbuđena zbog toga što su na terenu: veoma je zastrašujuće kada niste sa njima. Kada sam služila sa Amber, bilo je od velike pomoći što smo se viđale gotovo svakog dana”, dodaje ona.
"Naši roditelji su uvijek podržavali ono što radimo i karijeru koju smo izabrali. Uvijek su nam bili podrška i stvarno je sjajno kada su vam i sestre u vojsci, jer razumeju kroz šta prolazite", kaže Lejsi.
Zanimanje sestara Smit je međutim i izvor zabrinutosti za njihove roditelje.
"Nisam sigurna da možete da govorite o tome kolika je ta briga. Ne bih bila manje zabrinuta ni da imam samo jedno dijete u vojsci, a kamoli tri ili više. I razmišljam o svim vojnim porodicama u ovoj zemlji koje tačno znaju o čemu govorim”, priča njihova majka, Betsi.
Lejn, koji je letio cijelog života, zna koliko je sreća važna kada ste borbeni pilot. On sa sobom uvijek nosi medalje koje su mu ćerke dale.
"Na taj način imam osjećaj da su mi ćerke blizu, zato su mi pojedinačno dale svaku medalju. Ova je za 11. septembar i na njoj piše: nikada ne zaboravi i stojimo ujedinjeni.” Ove su mi dale mlađe ćerke, kada su završile oficirsku školu. Nosim ih svakog dana i uvijek ću to raditi”.