Francuska i Španija su objavile rekordne stope nezaposlenosti, a ekonomska kriza u Evropi ne pokazuje znake završetka.
Zajedno sa Nemačkom, Francuska je bila za upravljačem evropske integracije. Ali rekordne cifre obelodanjene proteklih dana pokazuju da je više od tri miliona i 200 hiljada Francuza nezaposleno. Prete dalja otpuštanja. Proizvođač automobila „Sitroen“ je objavio da će zatvoriti ovu fabriku pored Pariza.
Čelični gigant „ArselorMital“ je počeo da gasi visoke peći. Nasuprot tome, najveći oglas o zapošljavanju dolazi iz nacionalne agencije za zapošljavanje „Pol emploa“ (Pole Emploi). Filip Brosar radi u investicionoj firmi „AG2R La mondijal“ (AG2R La Mondiale).
„Bruto nacionalni proizvod se smanjio za oko 1 odsto od početka finansijske krize 2008, a zaposlenost opada približno istom brzinom.“
Pomanjkanje rasta je podelilo mišljenja. Francuski predsednik Fransoa Oland – koga podržavaju mnogi južnoevropski lideri i Međunarodni monetarni fond – okrivljuje za pomanjkanje rasta u Evropi preveliku štednju, odnosno smanjenje državnih troškova.
Ali Nemačka i Evropska centralna banka tvrde da vlade moraju da nastave da plaćaju svoje dugove. U jeku protesta protiv mera štednje širom kontinenta, predsednik Evropske komisije je proteklih dana rekao da je štednja dostigla granicu javne podrške. I komesar za ekonomiju Evropske unije, Oli Ren, ponovio je taj stav.
„Ovo usporavanje fiskalne konsolidacije omogućuju tri faktora: prvo, povećan kredibilitet fiskalne politike koji su članice eurozone postigle od 2011; drugo, odlučna akcija koju je Evropska centralna banka preduzela da bi stabilizovala tržišta; i treće, reforma upravljanja ekonomijom Evropske unije.“
Sve je veće uverenje da mere štednje ne donose rezultate, kaže Sajmon Tilford, glavni ekonomista analitičke grupacije Centar za evropsku reformu.
„Mnogo evropskih zemalja pokušava da poveže kraj s krajem. One smanjuju javne troškove u vreme kada poslovne firme ne investiraju, a potrošači ne kupuju. To znači da smanjenja javnih troškova samo doprinose slabljenju njihovih ekonomija.“
Ublažavanje štednje ne podrazumeva naglo prelaženje na veliko državno trošenje, kaže Tobijas Blatner, glavni evropski ekonomista u firmi „Daiva kapital markets“.
„Svi i dalje priželjkuju i smatraju da bi fiskalna konsolodacija trebalo da bude cilj i da predstavlja baš pravu strategiju. Ali ja mislim, kao što je rekao i predsednik Evropske komisije, da bi to trebalo raditi mnogo sporije, da bi se obezbedila socijalna kohezija.“
U Španiji, u međuvremenu, broj nezaposlenih je premašio šest miliona, odnosno više od 27 odsto radne snage – što je najviše otkako je zemlja prešla na demokratiju 1976.
Zajedno sa Nemačkom, Francuska je bila za upravljačem evropske integracije. Ali rekordne cifre obelodanjene proteklih dana pokazuju da je više od tri miliona i 200 hiljada Francuza nezaposleno. Prete dalja otpuštanja. Proizvođač automobila „Sitroen“ je objavio da će zatvoriti ovu fabriku pored Pariza.
Čelični gigant „ArselorMital“ je počeo da gasi visoke peći. Nasuprot tome, najveći oglas o zapošljavanju dolazi iz nacionalne agencije za zapošljavanje „Pol emploa“ (Pole Emploi). Filip Brosar radi u investicionoj firmi „AG2R La mondijal“ (AG2R La Mondiale).
„Bruto nacionalni proizvod se smanjio za oko 1 odsto od početka finansijske krize 2008, a zaposlenost opada približno istom brzinom.“
Pomanjkanje rasta je podelilo mišljenja. Francuski predsednik Fransoa Oland – koga podržavaju mnogi južnoevropski lideri i Međunarodni monetarni fond – okrivljuje za pomanjkanje rasta u Evropi preveliku štednju, odnosno smanjenje državnih troškova.
Ali Nemačka i Evropska centralna banka tvrde da vlade moraju da nastave da plaćaju svoje dugove. U jeku protesta protiv mera štednje širom kontinenta, predsednik Evropske komisije je proteklih dana rekao da je štednja dostigla granicu javne podrške. I komesar za ekonomiju Evropske unije, Oli Ren, ponovio je taj stav.
„Ovo usporavanje fiskalne konsolidacije omogućuju tri faktora: prvo, povećan kredibilitet fiskalne politike koji su članice eurozone postigle od 2011; drugo, odlučna akcija koju je Evropska centralna banka preduzela da bi stabilizovala tržišta; i treće, reforma upravljanja ekonomijom Evropske unije.“
Sve je veće uverenje da mere štednje ne donose rezultate, kaže Sajmon Tilford, glavni ekonomista analitičke grupacije Centar za evropsku reformu.
„Mnogo evropskih zemalja pokušava da poveže kraj s krajem. One smanjuju javne troškove u vreme kada poslovne firme ne investiraju, a potrošači ne kupuju. To znači da smanjenja javnih troškova samo doprinose slabljenju njihovih ekonomija.“
Ublažavanje štednje ne podrazumeva naglo prelaženje na veliko državno trošenje, kaže Tobijas Blatner, glavni evropski ekonomista u firmi „Daiva kapital markets“.
„Svi i dalje priželjkuju i smatraju da bi fiskalna konsolodacija trebalo da bude cilj i da predstavlja baš pravu strategiju. Ali ja mislim, kao što je rekao i predsednik Evropske komisije, da bi to trebalo raditi mnogo sporije, da bi se obezbedila socijalna kohezija.“
U Španiji, u međuvremenu, broj nezaposlenih je premašio šest miliona, odnosno više od 27 odsto radne snage – što je najviše otkako je zemlja prešla na demokratiju 1976.