Grčka je sve bliže prilici da do polovine oktobra isplati prispele rate duga na međunarodnom finansijskom tržištu. Naravno - novcem Evropskog stabilizacijskog fonda, jer je perspektivu za spas Grčke uvećalo pozitivno glasanje nemačkog parlamenta o tome. S druge strane, za prvog čoveka Evropske komisije, razlozi sadašnje krize ne leže u činjenici da ima "mnogo, već malo Evrope", čime posredno poziva na federalizaciju Unije, korak koji bi mogao da predupredi buduće krize.
Dobra vijest je danas u Brisel stigla iz Berlina. Donji dom njemačkog parlamenta glasao je danas za povećanje tog fonda na 539 milijardi dolara. To glasanje se smatralo ključnim testom za koaliciju desno od centra nemačke kancelarke Angele Merkel. Njemački Bundestag je time dao zeleno svjetlo zakonu o proširenju Evropskog stabilizacionog fonda. Riječ je o potezu koji je višestruko koristan - za Grčku, ali i za ukupnu efikasnost evropskih finansijskih instrumenata borbe protiv krize.
"Sretni smo i pozdravljamo glasanje njemačkog parlamenta, što je podrška Evropskom stabilizacionom fondu. Juče je to učinila Finska, dan prije Slovenija, dakle to je proces koji se kreće naprijed. Kao što je komesar za finansije, Oli Ren nedavno rekao, uvjereni smo da bi ovaj proces ratifikacije mogao biti zaključen do polovine oktobra. Bila bi to veoma dobra vijest za cijelu evrozonu, što bi značilo osnaženje naših instrumenata, kako bismo se nosili sa aktuelnom krizom i imali više vatrene moći", izjavio je portparol Olija Rena, Amadeu Altafaj Tardio.
U novom, težem paketu, njemačko učešće bi sa 120, skočilo na 211 milijardi evra, dok neki skeptici vjeruju da Brisel očekuje da bi od svih država članica mogao računati na par triliona evra Stabilizacionog fonda.
U isto vrijeme, govoreći u Minhenu, prvi čovjek Evropske komisije je, nakon što je Evropski parlament odobrio paket mjera kojima se jača briselska kontrola nad finansijskim pitanjima država članica, zaključio da je do krize dovela upravo kakofonija interesa i politike.
"Kriza nije posljedica previše, već premalo Evrope. To je istina. Mi svi imamo vitalne interese u Evropi, u evru i na globalnom tržištu", izjavio je predsednik Evropske komisije, Žoze Manuel Barozo.
U sličnom tonu su bile i jučerašnje poruke iz Strazbura, sa zasjedanja Evropskog parlamenta.
“Dobro nam je poznato da se Evropa suočava sa najdubljom krizom u istoriji i sada joj treba odlučno vodjstvo, solidarnost, ali i odgovornosti, očigleedno, nastavak integracije. Bez toga, nećemo izbjeći podjele i nacionalizam" zaključio je predsednik Evropskog parlamenta, Ježi Buzek.
U medjuvremenu, revizori Medjunarodnog monetarnog fonda, Evropske centralne banke i Evropske unije nastavili su razgovore sa Grčkom o tome kako da smanji svoj ogroman spoljni dug. Inspektori će na osnovu toga predložiti da li da se Grčkoj odobri nova tranša prošlogodišnjeg kredita čija ukupna vrednost je 159 milijardi dolara.
Grčki parlament je u utorak odobrio kontroverzni novi porez na imovinu, u pokušaju da pokaže svojim zajmodavcima da je Grčka predana ekonomskoj reformi. Medjutim, zamenik premijera Teodoros Pangalos juče je rekao na grčkoj televiziji da su Grci iscrpljeni porezom.
Neki finansijski stručnjaci, međutim, navode da 593 milijarde dolara neće biti dovoljno i da će još nekoliko hiljada milijardi dolara biti potrebno za rešavanje grčke dužničke krize sličnih kriza u Irskoj i Portugaliji, kao i za eventualnu pomoć Italiji i Španiji.