Ministri finansija zemalja evrozone okupili su se danas u Briselu u još jednom pokušaju da reše dužničku krizu i spasu zajedničku valutu mada uspešan ishod nije zagarantovan. Ministri su razgovarali o temama koji su do pre nekoliko nedelja bile nezamislive.
Sedamnaest ministara finansija su danas u Briselu razgovarali o načinima za rešenje finansijske krize koja preti čitavoj evrozoni. Neki od predloga do skora su bili tabu, kao što je primoravanje članica evrozone da predaju kontrolu nad suverenom fiskalnom politikom elitnoj grupi vodećih evropskih ekonomija, koje bi jedna drugoj garantovale zajmove, ali i zahtevale strogu fiskalnu disciplinu. Očekuje se da će ministri do kraja dana odobriti plan za povećanje fondova za izbavljenje iz krize.
“Imamo neophodni politički konsenzus, imamo nacionalno jedinstvo i nacionalnu posvećenost da idemo dalje”, rekao je grčki ministar finansija, Evangelos Venizelos.
Ministri će se takođe dogovoriti oko detalja u vezi sa Evropskim stabilizacionim fondom čime bi se omogućila sredstva za pomoć Italiji ili Španiji. Učesnici današnjeg skupa su takođe izrazili nadu da će taj fond pretvoriti u tzv. “bazuku” sa dovoljno municije da zaustavi regionalnu dužničku krizu.
Međutim, pred sastanak nekoliko ministara je izrazilo mišljenje da će ipak biti potrebna i dodatna pomoć Međunarodnog monetarnog fonda.
“Mislim da Evropski stabilizacioni fond nije sposoban da sopstvenim sredstvima reši probleme, tako da moramo da saradjujemo sa MMF-om i Evropskom centralnom bankom”, istakao je ministar finansija Luksemburga, Lik Friden.
Strahovanja za opstanak evra intezivirana su kada su kamate na pozajmice Italije, inače treće po veličini ekonomije u Evropi, skočile na najviši nivo od 1999.
U međuvremenu, Velika Britanija je smanjila predvidjanja ekonomskog rasta za ovu i narednu godinu.