Meteorolozi predviđaju da će se surova hladnoća od koje su umrle stotine ljudi širom Evrope nastaviti.
Jak vetar je danas u regionu Krasnodarska u Rusiji, izazvao rušenje nekih objekata i krovova u luci Novorosijsk. Stotine sela – i desetine hiljada ljudi – potpuno su odsečene nanosima snega koji ne prestaje da pada. Problem je i led, koji se nagomilao na rekama i izazvao zatvaranje glavnih luka. U Srbiji, vlasti su u narednih deset dana zabranile saobraćaj na Dunavu, Savi i Tisi.
Broj mrtvih širom Evrope je sada nadmašio četiri stotine, a stižu vesti o novim žrtvama u centralnoj i istočnoj Evropi. Francuska novinska agencija prenosi da su ruski zvaničnici povećali broj žrtava na više od stotinu, među kojima su 44 osobe koje su od početka meseca umrle od hladnoće.
Dok se u delovima kontinenta proglašava vanredno stanje, meteorolozi kažu da bi talas hladnoće mogao da potraje još nekoliko nedelja. Omar Badur, iz Svetske meteorološke organizacije, kaže da očekuje da iduće nedelje očekuje blago otopljavanje, ali dodaje da veće poboljšanje u Evropi ne bi trebalo očeklivati pre kraja meseca.
Frans pres prenosi da su nadležni u Bosni i Hercegovini počeli da koriste helikoptere za dopremanje hrane do izolovanih sela. Navodi se i da je polovina Mostara bez električne energije. Velike snežne padavine su paralisale i gruzijsku prestonicu Tbilisi, a putevi i jezera su prekriveni ledom. Italija je takođe zavejana, a papa Benedikt Šensaesti se danas molio za žrtve oštre zime.
Jedna od najteže pogođenih zemalja je Ukrajina, gde su temperature pale na ispod minus 30 stepeni Celzijusa. Nadležni kažu da je od hladnoće umrlo najmanje 135 ljudi. Pojedini evropski zvaničnici međutim strepe da čak i više temperature neće doneti olakšanje, odnosno da će izazvati novu štetu i žrtve kada od otopljenog snega nabujaju reke i počnu poplave.