Međunarodni zvaničnici upozorili su danas da postoji rizik od nove recesije u razvijenim ekonomijama, koja bi takođe nanijela štetu zemljama u razvoju. Najozbiljnija kriza trenutno je u Evropi, odnosno u eurozoni, čija će ekonomija, kako se predviđa, gotovo stati zbog usporenog globalnog rasta.
Globalna ekonomija ušla je u opasnu fazu, upozorila je u Vašingtonu izvršna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard uoči svog prvog predsjedavanju godišnjem sastanku te međunarodne finansijske institucije naredne nedjelje.
„Slab rast i loša finansijska situacija vlada, institucija i domaćinstava negativno utiču jedni na druge, podstičući krizu povjerenja i sprečavajući potražnju, investicije i otvaranje radnih mjesta. Ovaj začarani krug dobija na zamahu i pogoršava ga nesigurnost u pogledu neophodnih mjera i nedostatak političke volje i zajedničke odlučnosti“, ističe Lagard.
Lagard je pozvala svjetske lidere da preduzmu hitnu i zajedničku akciju, kao što je urađeno zokom globalne finansijske krize početkom 2009. godine.
Sumornu prognozu iznio je i evropski komesar za finansije Oli Ren, koji je predstavljajući polugodišnji izvještaj, naglasio da će se ekonomski rast u eurozoni u suštini zaustaviti do kraja godine.
„Izgledi su sumorniji, a rizici po rast se pogoršavaju. Inflacija u Evropskoj uniji bi pak trebalo brže da se stabilizuje nego što je procijenjeno na proljeće.
Uprkos nepovoljnim ekonomskim izgledima, na evropskim tržištima zabilježen je rast ključnih berzanskih indeksa, podstaknut odlučnošću evropskih lidera da zadrže dugovima opterećenu Grčku u eurozoni i da obezbijede neophodnu pomoć za tu zemlju, dok god se pridržava oštrih mjera štednje.
U Atinu je danas doputovala radna grupa Evropske komisije koja treba da osigura da grčka vlada ispuni taj preduslov.
„Uvjeren sam da ćemo zajedničkim naporima postići napredak i postoji odlučnost i grčke i evropske strane da se to ostvari“, poručio je šef radne grupe Horst Rajhenbah.
Grci u međuvremenu trpe posljedice haosa koji okružuje njihovu zemlju.
„Ne slažem se sa mjerama koje moramo da preduzmemo da bi smanjili dug. On je toliko velik da se ne može otplatiti. Šta god da uradimo, nemoguće je smanjiti dug“, kaže jedan od anketiranih gradjana.
Sa sličnom realnošću suočavaju se i Italijani, nakon što je parlament juče usvojio mjere štednje.
„Riječ je o budžetskom zakonu koji predviđa velike rezove i žrtve koji će imati ogroman uticaj na naš svakodnevni život. Pretpostavljam da je bilo teško izbjeći ovu situaciju, ali su mogli da predvide šta će se dogoditi“, smatra stanovnica Rima Adrijana Djiljoti.
Evropski lideri podijeljeni su u pogledu mogućih rješenja tekuće krize. Njemačka kancelarka Angela Merkel ponovo je odbacila ideju o euro-obveznicama, dan nakon što ju je podržao predsjednik Evropske komisije.
„Euro-obveznice su apsolutno pogrešne. Da bi ste došli do zajedničkih kamatnih stopa, morate da imate slične nivoe kompetitivnosti i budžetske situacije.“
Uoči sjutrašnjeg ključnog sastanka ministra finansija EU u Poljskoj, mnogi se međutim pitaju kako će se Evropa zapravo izvući iz trenutnih problema. Centralne banke vodećih zemalja sveta, u međuvremenu su složile su se da obezbede dodatne dolarske zajmove evropskim komercijalnim bankama koje imaju teškoća da obezbede nove zajmove zbog velikih kredita koje su već odobrile prezaduženim evropskim vladama.
Evropska centralna banka saopštila je danas da će, u koordinaciji sa Američkom upravom federalnih rezervi, bankom Engleske, i centralnim bankama Japana i Švajcarske, pružiti tromesečne zajmove u dolarima bankama evrozone. Takodje je navedeno da je cilj tih zajmova da se osigura da komercijalnim bankama bude dostupno dovoljno američke valute do kraja ove godine.