Evrozona je značajno uvećala finansijski fond za spasavanje svojih članica na više od hiljadu milijardi dolara, u okviru najnovijeg pokušaja da zaštiti sebe i svetsku ekonomiju od bankrotstva pojedinih vlada opterećih dugovima.
Ministri finansija 17 zemalja koje koriste evro postigli su dogovor u Kopenhagenu da u narednih godinu dana dodaju još 500 milijardi u fond, koji bi trebalo da se aktivira 1. jula.
Evropa je već potrošila desetine milijardi na spasavanje pojedinih članica - dva puta dajući zajam Grčkoj, i po jednom Irskoj i Portugalu, ali je fond povećan s ciljem da se evrozona zaštiti od mogućeg bankrotstva Italije i Španije, čiji zajednički dugovi su znatno veći od dugova pomenute tri zemlje.
Finansijski analitičari, Međunarodni monetarni fond i Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) tražili su još veći fond za spasavanje, ali su neke severnoevrospke zemlje - pre sveih Nemačka i Finska - bile protiv. neslaganja o tome koliko bi trebalo povećati fond bilo je ove nedelje i na relaciji dve najveće evropske ekonomije, ali su se Nemci i Francuzi na kraju dogovorili.
U međuvremenu, Španija je objavila da smanjuje potrošnju vlade za još 36 milijardi dolara u pokušaju da iskontroliše svoje dugove i popravi ekonomsku situaciju. Skoro svaki četvrti Španac je bez posla - što je najviša stopa nezaposlenosti u celoj Evropskoj uniji.