U cilju održavanja evropskog jedinstva, biće potrebno održati snažan evro, smatraju nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Nikola Sarkozi. Medjutim, zajednička evropska valuta prošle godine je uzdrmana zbog finansijskih teškoća nekoliko članica evrozone. Pojedine vlade uvele su oštre mere štednje što je podstaklo masovne nerede.
Prošle godine širom Evrope je došlo do protesta i štrajkova zbog oštrih mera štednje, uvedenih u cilju privredne stabilizacije. Posle uvođenja programa štednje kao uslova za pružanje finansijske pomoći Evropske unije i MMF-a, u Grčkoj je došlo do masovnih protesta u kojima je dolazilo do sukoba demonstranata i policije. Demonstracije u Briselu i Parizu najavile su zimu opšteg nezadovoljstva. Uprkos svim tim neredima, nemačka kancelarka Angela Merkel je u svom novogodišnjem obraćanju naciji podržala euro:
„Jedinstvo Evrope je garancija za mir i slobodu. Euro je temelj prosperiteta, a Nemačkoj je potrebna Evropa kao i zajednička valuta.“
Na početku 2011. Estonija je postala 17. zemlja i prva bivša sovjetska republika koja se pridružila evrozoni. Očekuje se da estonska relativno mala privreda, vredna svega 19 milijardi dolara, neće bitno uticati na stanje eura.
Slabe evropske privrede bile su u centru pažnje prošlomesečnog samita Evropske unije. Na tom sastanku je dogovorena izmena Lisabonskog ugovora kako bi mogao da se uspostavi mehanizam za regulisanje problema javnih dugova. Međutim, pomenuta promena stupa na snagu tek kroz tri godine.
Na samitu nije nađeno rešenje, kaže Majkl Hjuson, ekonomista u londonskoj firmi CMC:
„Ništa neće moći da se postigne u doglednom vremenu, tako da će problem prezaduženosti biti prisutan i u 2011.“
Britanija ne pripada evrozoni, ali nastavlja da učestvuje u finansijskom spasavanju ugroženih evropskih privreda.
Britanski studenti su oštro reagovali na nove mere štednje. Oni, zajedno sa drugim evropskim građanima, najavljuju nastavak protesta tokom 2011.
Ekonomski komentator Hamiš Mekrej, smatra da će vlade morati da budu odmerene:
„Do koje mere mogu da upotrebe političku silu radi održavanja ekonomskog jedinstva - do koje mere mogu da koriste ekonomsko jedinstvo da bi obezbedili političko jedinstvo. Te dve stvari treba da idu paralelno.“
Berzanski trgovci pažljivo prate kakve će privredne mere evropski lideri usvajati u cilju stabilizacije evra u ovoj godini.
Jedna od opcija je izdavanje evropskih obveznica kako bi se ravnopravno rasporedili postojeći rizici, ali tome se opiru jače ekonomije, kao što su Nemačka i Francuska. Berlin i dalje finansira skupo ujedinjenje Istočne i Zapadne Nemačke i podozriv je prema troškovima finansijskog spasavanja slabijih privreda Evropske unije. Nemačka, najsnažnija evropska ekonomija u kojoj se nalazi sedište evropske Centralne banke, verovatno će presudno uticati na budućnost evra.