Na današnji datum, navršava se 40. godišnjica uspostavljanja Dana Zemlje, praznika na koji se slavi priroda i životna sredina i povećava svest o njenoj važnosti. Na današnji dan, uz novosti o topljenju glečera, oštrim sušama, poplavama i podizanju nivoa okeana, oni koji obeležavaju Dan Zemlje to čine sa novim pozivima u borbu protiv globalnog zagrevanja i zaštitu životne sredine.
U godinama pre prvog Dana Zemlje, mnogi Amerikanci su bili zabrinuti zbog nekontrolisanog zagađivanja vazduha i vode i uništavanja šuma i drugih ekosistema. Denis Hejs, koji je bio prvi nacionalni koordinator Dana Zemlje kaže:
„U Los Anđelesu, samo disanje je bilo jednako pušenju dve paklice cigareta dnevno. Imali smo reke koje je zahvatao plamen, jezera koja su izumirala. Američki orao je bio na ivici istrebljenja i tako dalje“.
Sve širi antiratni pokret s kraja 1960-ih, takođe je doprineo porastu aktivnosti u vezi sa životnom sredinom.
Uz približavanje Dana Zemlje, rasla je podrška. Aprila 22, deset odsto Amerikanaca je učestvovalo na mitinzima, koncertima, u obrazovnim programima i projektima čišćenja.
„Došlo je do širenja niza pitanja, koja su se spajala u sveopštu temu, tako da su ljudi koji su se borili protiv zagađenja vazduha ili da očuvaju vodene površine, mogli da uvide da e bore za zajedničke vrednosti“, priča Hejs.
Glas javnosti tog prvog Dana Zemlje je doveo do političke akcije. Kongres je usvojio nove zakone o čistom vazduhu, vodi i ugroženim vrstama i uspostavnjena je američka Agencija za zaštitu životne sredine.
Četrdeset godina kasnije, godišnje obeležavanje je postalo globalni događaj u kojem širom sveta milijarda ljudi učestvuje u brojnim manifestacijama. Dan Zemlje u Vašingtonu je počeo projektima na Nacionalnom molu.
„Sejemo travu i sadimo neke biljke. Malo ćemo da đubrimo travnjake i skupljamo otpatke i čistimo prelivni bazen“, kažu dobrovoljci Parkovske službe, dok službenica dodaje:
„Uvek je dobro kada su tu dobrovoljci. Dobro je da pomognu svi koji mogu. Treba da potkresujemo, riljamo zemlju, doterujemo... Radimo sve što treba“.
Nacionalni mol je pretvoren u ekološko selo sa šatorima i globusima koje su umetnici oblikovali i oslikali.
Tu su i neprofitne organizacije, zajedno sa stranim ambasadama, korporacijama i federalnim službama. Deca zajedno sa Rut Neting, naučnicom koja radi u američkoj Agenciji za istraživanje svemira, prave slagalicu sastavljenu od snimaka svemira. Ona kaže da se deca uključuju u staranje o planeti.
„Sva pomoć je dobrodošla i nadam se da ćemo nastaviti da vodimo računa o ovome što nam je dato“, kaže Rut Neting.
Nejt Bajer, direktor kampanje Mreže dana Zemlje 2010, kaže da ljudi ljudi sa svih strana dolaze da traže od Kongresa da preduzme akciju u vezi sa jednim od najkritičnijih problema životne sredine: promenom klime.
„Ljudi traže zakon o klimi, jer je to zakon o zapošljavanju, zakon o nacionalnoj bezbednosti, koji našoj deci i deci naše dece obezbeđuje sredinu u kojoj mogu da budu uspešna“, kaže Bajer.
Za razliku od Dana Zemlje 1970, koji je bio usredsređen na lokalne i nacionalne probleme, današnja rešenja moraju da budu globalna, kaže predsednik Dana Zemlje 2010, Denis Hejs:
„Danas moramo da prihvatimo novi stil upravljanja koji obuhvata planetarne poslove“.
Manifestacije povodom Dana Zemlje u Vašingtonu se nastavljaju, a vrhunac, kao i prošle godine, treba da bude Klimatski miting u nedelju.
Svet obeležava 40. godišnjicu Dana planete Zemlje
