U Aleksandriji, u Virdžiniji nadomak Vašingtona, Džonatan Hajzi Grouv je preuzeo bigu o čuvanju svojih sinova, šestogodišnjeg Igena i osamnaestomesečnog Zejna. Majka je na poslu.
“Svi, porodično uskočimo u auto, odvezemo se do stanice metroa, izljubimo se i izgrlimo, supruga odlazi na svoj posao, a Zejn, Igen I ja na svoj.”
Ovakav scenario traje već dve godine, odnosno, od kako je Džonatan, po struci grafički dizajner, ostao bez posla. Prinudno povlačenje je, kako kaže, bilo nešto najbolje što se desilo njegovoj porodici
“Više volim da sam kod kuće bez stresa, relativno bez stresa, da brinem o deci i gledam kako odrastaju nego da sedim u kancelariji. "
Broj očeva koji ostaju kod kuće da brinu o deci, u Americi se od 1989. udvostručio. Ima ih više od dva miliona.
Grečen Livingston sa Istraživačkog centra Pju, kaže da taj broj ima tendenciju rasta.
“U proteklih 25 godina videli smo znatne promene. Očevi sve češće preuzimaju vodeću ulogu o brizi i vaspitanju dece dok majke stavljaju hleb na sto. Očevi danas provode tri puita više vremena sa decom nego u proteklih nekoliko decenija.
To je ogromna promena.
Istraživanje je pokazalo da veliki broj očeva ostaje kod kuće zbog invalidnosti, bolesti ili zato što ne mogu da nađu posao. Međutim mnogi odlučuju da ostanu kod kuće jednostavno zbog brige o porodici.
Džonatan Hajzi Grouv smatra da je to znak da se vremena menjaju.
“To je samo još jedan aspekt američke kulture. Potpuno je normalno da otac čuva decu, a majka radi, u redu je da deca imaju dva oca ili dve majke. Jednostavno, to su kulturološke promene.”
A upravo te promene menjaju imidž tradicionalne američke porodice.