Kalvin Kulidž bio je trideseti predsednik Sjedinjenih Država. Posle iznenadne smrti predsednika Vorena Hardinga, 1923, Kulidž je kao potpredsednik automatski postao predsednik, a iduće godine je i zvanično izabran za predsednika. U knjizi koja se pojavila ovih dana, političke ličnosti, istoričari i novinari razmatraju Kulidžov značaj i primenjivost njegovih gledišta na savremenu politiku.
Bivši američki predsednik Kalvin Kulidž bio je poznat pre svega kao rezervisan i introspektivan političar koji se često nelagodno osećao prilikom javnih nastupa. Medjutim, taj, ne baš rečiti čovek, je puno toga postigao kao predsednik – smanjio je poreze i troškove federalne vlade, potpisao zakonski predlog kojim se pruža puno državljanstvo američkim indijancima i ograničio imigraciju. On je takodje uvek bio dostupan zakonodavcima i novinarima – što je inače bila novina početkom dvadesetog veka, kaže guverner države Vermont Džim Daglas.
"Kulidž je tokom doručka održavao sastanke sa članovima Kongresa. On je držao konferencije za štampu u proseku svaka četiri dana“, priča Daglas.
Guverner Daglas bio je u grupi od 21 političara, novinara, aktivista i stručnjaka koji su izneli svoja razmišljanja u knjizi "Zašto je Kulidž važan“ - kolekciji eseja o tridesetom američkom predsedniku.
U svom eseju, guverner Daglas naglašava da Kulidž odražava karakter i vrednosti Vermonta gde je rodjen i gde je odrastao. Daglas kaže da ga Kalvin Kulidž inspiriše.
"On me inspiriše na dva načina: jedan je njegova predanost fiskalnom integritetu, smanjenju duga, balansiranju budžeta, smanjenju poreza, a to je nešto što smo ove godine nastojali da postignemo u našem zakonodavnom telu u Vermontu. Drugo su njegove vrednosti – uljudnost, integritet, poštenje, otvorenost i često komuniciranje, na transparentan način, sa ljudima u čijoj je službi bio.“
Medju drugim saradnicima na knjizi "Zašto je Kulidž važan“ su bivši guverner Masačusetsa, Majkl Dukakis, predsednički istoričar Piter Šram i senator iz te države Džon Keri.
Praunuk Kalvina Kulidža, Kristofer Kulidž Džiter, kaže da je srećan što je legat njegovog pradede ponovo na dnevnom redu.
"Mislim da je divno što se ponovo bavimo njime. Ponekad ga istoričari zanemaruju, jer nije bilo nikakve velike krize niti ratova tokom njegovih mandata, ali mislim da ako se pozabavimo njegovim karakterom, vrednostima i jakim moralnim ubedjenjima, ima puno toga što se može naučiti i primeniti u današnjem svetu“, kaže praunuk predsednika Kulidža.
Džiter dodaje da je njegov pradeda bio istinski državni službenik. Tokom života je imao više javnih funkcija nego bilo koji drugi predsednik i podržavao je brojne reforme, uključujući pravo glasa žena i smanjenje poreza. Bio je izvanredan pisac koji pisao sopstvene govore kao i svoju autobiografiju. Džiter kaže da je od njega naučio koliko je važno biti finansijski racionalan.
"Kulidž je jednom rekao veliku stvar: 'Nema tako impresivnog dostojanstva kao živeti u okvirima svojih mogućnosti'. Pokušao sam da to postignem i sam i nadam se da će i nacija prihvatiti njegov savet.“
Kristofer Kulidž Džiter kaže da se nada da će nova knjiga "Zašto je Kulidž važan“ predstavljati koristan doprinos tekućoj debati o budućnosti Amerike.