Britanske snage na jugu Avganistana zabeležile su rekordan broj poginulih prošlog meseca, u kojem je ubijeno 15 vojnika. Ankete javnog mnjenja ukazuju da je britanska javnost sve više skeptična prema razlozima koje vlada navodi pravdajući učešće britanskih vojnika u tom konfliktu. Debata o Avganistanu se rasplamsala u jeku britansko-pakistanskog spora u vezi sa međunarodnom borbom protiv terorizma.
Pod plaštom noći pokrenuta je najveća ofanziva britanskih snaga protiv Talibana ovog leta.
U operaciji "Tor Šazada“ učestvuje na stotine britanskih i avganistanskih vojnika. Oni pokušavaju da potisnu pobunjenike iz talibanskog uporišta Sajed, na jugu zemlje. Koalicione snage navode da se u tom mestu proizvode eksplozivne naprave, koje predstavljaju svakodnevnu opasnost za koalicione vojnike i Avganistance.
"Vojnici učvršćuju pozicije u slučaju da se pobunjenici odluče na napad. Mi pravimo zalihe hrane i vode da bi se održali, a posle toga ćemo vršiti patrole u ovoj oblasti i pokušati da se družimo sa lokalnim stanovništvom, kako bi našli pobunjenike“, kaže kapetan Bred Pino, komandir voda.
Britanski komandanti kažu da operacija uspešno napreduje. Međutim, protekli mesec je bio težak u svim delovima Avganistana, dok podrška britanske javnosti opada. Samo u julu poginulo je 15 britanskih vojnika.
Do toga dolazi u jeku diplomatskog spora između Britanije i Pakistana, kao i posete pakistanskog predsednika Londonu. Tokom nedavne posete Indiji, britanski premijer Dejvid Kameron je optužio Pakistan da, kako se izrazio, "izvozi terorizam“. On je pravdao rat u Avganistanu ističući da se time Britanija brani od terorizma.
Međutim, profesor Malkom Čalmers, iz Kraljevskog instituta za odbranu i bezbednost, kaže da britanska javnost ne prihvata takvu argumentaciju.
"I ova i prethodna vlada upotrebljavaju tzv. 'argument uzajamne povezanosti', odnosno da moramo da budemo u Avganistanu da bi sprečili da se al Kaida vrati iz Pakistana u Avganistan i time onemogućimo buduće terorističke napade na ulicama Londona. To je komplikovano, slojevito objašnjenje u koje malo ko u Britaniji veruje“, kaže Čalmers.
Britanci nisu jedini koji se dvoume. Dve hiljade holandskih vojnika se upravo povuklo iz pokrajine Uruzgan na jugu, posle pada koalicione vlade nakon dugotrajnog spora oko održavanja holandskog vojnog kontingenta u Avganistanu. Pored toga, kanadske trupe su najavile povlačenje početkom iduće godine.
Zvaničnici NATO snaga u Avganistanu – poznatim po skraćenici ISAF, insistiraju da je koalicija čvrsta.
"Ukupan broj pripadnika ISAF-a, kao i broj avganistanskih snaga bezbednosti je u stalnom porastu, zato imamo potreban broj vojnika“, objašnjava brigadni general Jozef Bloc, portparol ISAF-a.
Bez obzira na nesmanjen broj vojnika, profesor Malkom Čalmers smatra da će od sada podrška javnosti zavisiti od napretka na terenu.
"Ukoliko do leta iduće godine ljudi ne budu osetili stvarni napredak, mislim da više neće biti nikakve volje ni ovde niti u Americi za dalji ostanak. Kao što je to bio slučaj sa vijetnamskim ratom, javnost bi mogla veoma brzo da izgubi poverenje“, priča profesor Čalmers.
Komandanti u Avganistanu izražavaju nadu da će operacije slične "Tor Šazadi“ proizvesti ubedljive rezultate. Analitičari, medjutim, upozoravaju da će samo ubedljiv napredak moći da nadvlada uverenje, kako britanske, tako i američke javnosti, da je reč o ratu koji se ne može dobiti.