Srpska delegacija će se tokom vikenda sastati sa predstavnicima Svetske banke i Medjunarodnog monetarnog fonda u okviru redovnih jesenjih sastanaka. Član delegacije je i potpredsednik vlade Božidar Đelić, koji je ovde u dvojnoj funkciji – i kao politički predstavnik, ali i kao ministar za nauku i tehnologiju. Đelić je danas na skupu u Nemačkom maršalovom fondu Sjedinjenih Država analitičarima i diplomatama ispričao sa kakvim se problemima Srbija suočava i kako namerava da ih prevazidje.
Obim i uslovi finansijske podrške Svetske banke Srbiji biće najvažnija tema koju će srpska delegacija pokrenuti tokom predstojećih sastanaka sa predstavnicima Svetske banke.
„Izuzetno je bitno da u sledeće 4 godine novac koji budemo vraćali Svetskoj banci ne bude veći od iznosa novca koji će ona nama dodeljivati. Prema našim procenama to znači da očekujemo da podrška Svetske banke našoj zemlji ne bude niža od 800 – 900 miliona dolara“, rekao je potpredsednik vlade Srbije, Božidar Đelić.
Predstavnici MMF-a biće informisani o napredovanju rasprave o zakonu o fiskalnoj odgovornosti, što je izlazak iz aranžmana sa tom organizacijom i dokaz da će Srbija samostalno voditi odgovornu politiku. Takva odgovornost šalje bitnu poruku.
„To je poruka za sve u našoj zemlji, ali i za sve investitore, koji razmatraju našu zemlju kao destinaciju. Nećemo ući u bilo kakvu formu populizma u momentu izlaska iz programa sa MMF-om. To je bitna poruka, ali bitna poruka i za buduće političke cikluse koji će se dešavati u našoj zemlji. Istovremeno, imati odgovornu politiku je nužno, ali nije ni dovoljno. Moramo imati nove ideje, novi model razvoja i rasta“, istakao je Đelić.
Odgovarajući na pitanje kada će gradjani osetiti poboljšanje svog budžeta, Đelić je savetovao strpljenje.
„Ne treba očekivati bilo kakve ogromne pomake jer ekonomski rast nije takav da omogući značajno i brzo rast standarda u ovom momentu. To nije popularno, ali na nama je da kažemo istinu. Srbija mora odgovorno da vodi sopstvenu kuću. Ne treba da dozvolimo sebi da udjemo u probleme poput naših suseda. Jer jedanput kada udjete u neodrživu situaciju, trebaju vam godine da se izvučete iz nje.“
Kao ministar za nauku i tehnologiju, Đelić je istakao da je sa predstavnicima USAID-a, američkom akademijom nauka i drugim institucijama u pregovorima o održavanju prvog velikog dogadjaja u domenu nauke i tehnologije izmedju Srbije i Amerike, 10. jula iduće godine. Medjutim, ostaje pitanje koliko je realno da Srbija postane bitan svetski faktor u domenu nauke i tehnologije.
„Srbija nema izbora. Srbija će ili uspeti da izvozi pamet ili će izvoziti pametne ljude. Ako nastavimo da izvozimo pametne ljude uopšte nećemo biti u stanju da održimo ni ovaj nivo plata i penzija. Konkurencija neće biti slabija nego će biti jača u svetu. U momentu kada Kina, Indija, Rusija, Bliski istok investiraju u nauku, Srbija nema izbora. Srbija ima dobru bazu, naši mladi su medju prvih 10-15 na medjunarodnim olimpijadama iz matematike i fizike“, rekao je Đelić.
Poseta Đelića pored ekonomskih i naučnih pitanja, ima i politički deo, a sa administracijom će se voditi razgovori o nekoliko tekućih bitnih tema za bilateralne odnose dve zemlje.
„Izlaganje u Nemačkom maršalovom fondu uz sastanke u ministarstvu spoljnih poslova i sa predstavnicima Nacionalnog bezbednosnog komiteta Bele kuće su zapravo priprema posete gospođe Klinton Beogradu sledeće nedelje. Imamo kao bitno pitanje Kosovo gde se ne slažemo, ali gde je bitno da Amerika podrži napore Beograda u uspostavljanju istinskog razgovora između Beograda i Prištine da reše sva otvorena pitanja. Drugi element je podrška Amerike za naše evropske aspiracije i sigurno da Amerika uz njen uticaj može pomoći da taj put bude što je moguće brži i efikasniji. Treći aspekt je dalje jačanje bilateralnih sporazuma, razgovora i odnosa između Amerike i Srbije, koje pokrivaju seriju pitanja – od nauke pa sve do povećanja broja američkih investitora u našoj zemlji“, objasnio je potpredsednik vlade.
Božidar Đelić je u Nemačkom maršalovom fondu dao poseban značaj desetogodišnjici svrgavanja Slobodana Miloševića sa vlasti uz podsećanje na sve teškoće – političke, ekonomske i bezbednosne, na koje je vlada nailazila na svom demokratskom putu.