Nasilje i međunarodne sankcije uvedene Siriji, pogađaju privredu u celom regionu, a najteže je pogođena pogranična trgovinska razmena Turske i Sirije.
Džilvegozu je granični prelaz na turskoj strani granice. Mada je stranim novinarima zabranjen ulazak u Siriju, mali broj ljudi i vozila koji stižu do Turske preko tog prelaza govore o nasilju na koje se može naići s druge strane granice.
Dva automobila su bila napadnuta svega nekoliko kilometara unutar Sirije. Turski putnici zajedno sa vozačem vraćali su se iz Saudijske Arbije gde su bili zaposleni. Njihovo vozilo ima saudijsku registraciju.
"Vozili smo kroz Siriju, a kada smo stigli do jednog mosta, napali su nas neki naoružani ljudi. Nismo znali ko su. Projurili smo pored njih, ali su oni pucali za nama još oko pola kilometara. Skrenuli smo u jedno naselje, gde su nam ljudi pomogli. Došla su i ambulantna kola da pokupe jednog ranjenog putnika". priseća se vozač, Nesim Zejtindži.
Na turskoj strani granice se ne smanjuje duga kolona kamiona. Firme sve više strepe za bezbednost transporta robe i ljudi kroz Siriju. Mehmet Eski se nada da će uspeti da dostavi cevi za bušenje nafte u Dubaj.
"Bezbednost ne postoji, a čuli smo i to da na sirijskoj strani granice ne daju potrebne papire. Čekali smo nekoliko dana na saudijske vize. Konačno smo ih dobili, ali sada više nije bezbedno. Sinoć smo čuli upozorenje Ministarstva inostranih poslova i guvernera Antakije da ljudi ne odlaze u Siriju, osim ako baš moraju", objašnjava vozač kamiona, Mehmet Eski.
Eskijeva firma je odlučila da kamione upućuje preko Iraka, što je mnogo duži put i takođe pun rizika.
Pre početka bunta u Siriji, promet na ovom pograničnom prelazu je bio izuzetno veliki. Međutim, ekonomski opstanak velikog broja Sirijaca i Turaka postaje sve teži.
Turska je sirijskoj vladi uvela finansijske i putne restrikcije. SAD i Evropska unija uvode dodatne sankcije sirijskim bankama i naftnim kompanijama. Međutim, analitičar kraljevskog instituta Junajted servisiz u Londonu, Šahšank Džohi nije uveren u efikasnost tih mera.
"Ko će nadgledati sankcije Arapske lige? Znamo da su sirijske granice prema Turskoj, Libanu, Jordanu i Iraku, veoma duge i porozne. Vrlo je teško sprovesti sankcije. Kao što je to bio slučaj sa sankcijama Iraku tokom 1990-tih, pitanje je da li će embargo na naftu i drugu robu zaista biti efikasan? Možemo li uopšte da zaustavimo ulazak robe u Siriju i izlazak robe iz zemlje?“
Bez obzira na stepen efikasnosti sankcija, one su glavno sredstvo pritiska međunarodne zajednice, koja nije spremna vojno da interveniše radi okončanja sve težeg nasilja u Siriji. U međuvremenu, regionalna trgovina je pod sve većim znakom pitanja.