Izbor sve većeg broja ljudi je da trče bez patika. Mnogi bosonogi trkači kažu da trčanje bez obuće zapravo pomaže u smanjenju povreda i bolova u zglobovima. Na primer, u Los Anđelesu umerena klima omogućava ljudima da trče bosonogi tokom čitave godine.
Mišel Musakio počela je da trči bez patika pre devet meseci zato što je pokušavala da pronadje način da vežba bez bolova u zglobovima.
„Kukovi su me boleli, kolena su me bolela, a to nije bio problem sa trčanjem.“
Predsednik Udruženja bosonogih trkača Los Anđelesa Ken Bob Sakston veruje da su uzrok bolova u zglobovima često patike.
„One nam omogućavaju da trčimo veoma labavo i dozvoljavaju nam da udarimo stopalima na zemlju jačim udarom, ispruženih nogu i kolena, tako da težina udara ide pravo u kolena i kukove.“
Profesor na univerzitetu Harvard Danijel Liberman proučavao je kako su patike promenile način na koji ljudi trče. U intervjuu za Glas Amerike putem Skajpa, on je rekao da 30 do 70 odsto trkačka doživi povrede.
„Zašto nismo uspeli da umanjimo tu epidemiju povreda? Rekao bih da je to zato što smo uložili previše poverenja u tehnologiju patika, u ortotiku, u stvari koje mogu da se kupe, a ono što je najvažnije je način na koji trčite.“
Liberman je proučavao ljude koji trče sa i bez patika. On kaže da su bosonogi trkači bili više skloni da budu u boljoj formi.
„Bili su skloniji da imaju bolje držanje tela, bili su skloniji da imaju kraće korake. Bili su skloniji da ne skaču snažno na pete.“
Liberman kaže da se većina ljudi koji trče u patikama dočekuje na pete, što može da uzrokuje povrede tela.
Fizioterapeut Robert Forster specijalista je za pravilne tehnike trčanja i sarađivao je sa dobitnicima zlatnih olimpijskih medalja Džeki Džojner Kersi i Florens Grifit Džojner. On kaže da trčanje bez patika možda može da pomogne jačanju stopala ali da takođe može da izazove povrede.
„Vidim to kao pokret, koji nije potreban. Ne želimo da vidimo povrede, koje je moguće izbeći, samo zato što nije bio dovoljno debeo đon patike.“
Forster je tretirao povrede uzrokovane trčanjem bez patika.
„Modrice na stopalu, posebno na palcu mogu zapravo da polome neke sitne kosti i tetive što može da izazove ozbiljne probleme.“
I dok se nekim trkačima dopada ideja o trčanju bez patika, oni se i dalje plaše da ih se odreknu, pa se čuju ovakvi komentari:
„Plašim se da ću da se povredim, da mi je ipak potrebna neka potpora.“
„Patike su važne jer pružaju podršku zglobu. Olakšavaju mi trčanje.“
Za one koji žele da ipak pokušaju da trče bez patika, Liberman kaže da treba da počnu polako. On upozorava da će doći do povreda ako novi bosonogi trkači počnu naglo i prerano da trče. Ali, ako trkač dozvoli telu da se prilagodi, on kaže da trčanje bez patika može da nauči osobu kako da bude bolji trkač.
Mišel Musakio počela je da trči bez patika pre devet meseci zato što je pokušavala da pronadje način da vežba bez bolova u zglobovima.
„Kukovi su me boleli, kolena su me bolela, a to nije bio problem sa trčanjem.“
Predsednik Udruženja bosonogih trkača Los Anđelesa Ken Bob Sakston veruje da su uzrok bolova u zglobovima često patike.
„One nam omogućavaju da trčimo veoma labavo i dozvoljavaju nam da udarimo stopalima na zemlju jačim udarom, ispruženih nogu i kolena, tako da težina udara ide pravo u kolena i kukove.“
Profesor na univerzitetu Harvard Danijel Liberman proučavao je kako su patike promenile način na koji ljudi trče. U intervjuu za Glas Amerike putem Skajpa, on je rekao da 30 do 70 odsto trkačka doživi povrede.
„Zašto nismo uspeli da umanjimo tu epidemiju povreda? Rekao bih da je to zato što smo uložili previše poverenja u tehnologiju patika, u ortotiku, u stvari koje mogu da se kupe, a ono što je najvažnije je način na koji trčite.“
Liberman je proučavao ljude koji trče sa i bez patika. On kaže da su bosonogi trkači bili više skloni da budu u boljoj formi.
„Bili su skloniji da imaju bolje držanje tela, bili su skloniji da imaju kraće korake. Bili su skloniji da ne skaču snažno na pete.“
Liberman kaže da se većina ljudi koji trče u patikama dočekuje na pete, što može da uzrokuje povrede tela.
Fizioterapeut Robert Forster specijalista je za pravilne tehnike trčanja i sarađivao je sa dobitnicima zlatnih olimpijskih medalja Džeki Džojner Kersi i Florens Grifit Džojner. On kaže da trčanje bez patika možda može da pomogne jačanju stopala ali da takođe može da izazove povrede.
„Vidim to kao pokret, koji nije potreban. Ne želimo da vidimo povrede, koje je moguće izbeći, samo zato što nije bio dovoljno debeo đon patike.“
Forster je tretirao povrede uzrokovane trčanjem bez patika.
„Modrice na stopalu, posebno na palcu mogu zapravo da polome neke sitne kosti i tetive što može da izazove ozbiljne probleme.“
I dok se nekim trkačima dopada ideja o trčanju bez patika, oni se i dalje plaše da ih se odreknu, pa se čuju ovakvi komentari:
„Plašim se da ću da se povredim, da mi je ipak potrebna neka potpora.“
„Patike su važne jer pružaju podršku zglobu. Olakšavaju mi trčanje.“
Za one koji žele da ipak pokušaju da trče bez patika, Liberman kaže da treba da počnu polako. On upozorava da će doći do povreda ako novi bosonogi trkači počnu naglo i prerano da trče. Ali, ako trkač dozvoli telu da se prilagodi, on kaže da trčanje bez patika može da nauči osobu kako da bude bolji trkač.