Mnogi lekari imaju priliku da se upoznaju sa atrijalnom fibrilacijom ili abnormalnim srčanim ritmom kod svojih starijih pacijenata. Medjutim, nova studija nagoveštava da je iznenadjujućem broju sredovečnih žena, koje su inače zdrave, ustanovljena dijagnoza atrijalne fibrilacije i da su one izložene povećanom riziku od smrti.
Džudi Kalp došla je u Brigam bolnicu u Bostonu kako bi ispitala svoju atrijalnu fibrilaciju ili neredovne otkucaje srca.
„To se oseća kao da ste dete u osnovnoj školi koje želi da svira bubnjeve u grupi ali nema osećaj za ritam.“
Atrijalna fibrilacija dogadja se kada električni impulsi u dve od četiri srčane komore počnu da se pojavljuju neredovno ili haotično. Lekari je često ustanove ako pacijenti dodju sa simptomima preskakanja srca. To je stanje koje se obično ne vidja kod sredovečnih žena. Jedna medjunarodna grupa istraživača želela je da sazna zašto i proverila je rezultate studije o ženskom zdravlju koja je radjena izmedju 1993. i 2010. godine.
Podaci su sakupljeni od 35 hiljada žena čije prosečno godište je bilo 53. Ni jedna od njih nije imala prethodne probleme sa srcem. Ali, iznenadjujuće, žene sa stalnom atrijalnom fibrilacijom imale su dvostruko veći rizik od smrti nego ostali. Doktor Dejvid Konen iz univerzitetske bolnice u Bazelu u Švajcarskoj i drugi istraživači želeli su da saznaju koji su faktori rizika za te žene, posebno za one koje su se smatrale zdravim.
„Ustanovili smo povećan rizik od smrti medju ženama koje su imale atrijalnu fibrilaciju čak i kod onih koje su bile pod malim rizikom za dobijanje kardiovaskularnih bolesti na početku“.
Kardiolog Kristina Albert iz Brigam bolnice u Bostonu u Masačusetsu bila je jedan od istraživača i kaže da je najvašnije pitanje da li je atrijalna fibrilacija stalna.
„Kada smo proverili podatke o ženama koje su imale, kako mi to nazivamo – paroksizmalnu, odnosno grčevitu atrijalnu fibrilaciju, koja zapravo se naizmenično javlja i nestaje, nismo ustanovili povećanje u ukupnom procentu smrtnosti.“
Pacijenti se često tretiraju lekovima za smanjenje krvnog pritiska, savetuje im se da smanje nivo holesterola i da ne puše. Džudi Kalp bila je podvrgnuta takozvanoj ablacionoj terapiji, koja koristi katetere za sprečavanje atrijalne fibrilacije.
„Osećam se fantastično. Nisam imala simptome. Razlika izmedju neizvesnosti šta će se dogoditi iz dana u dan i ovog izvanrednog osećanja je predivna.“
Ženama i muškarcima koji osećaju da imaju simptome atrijalne fibrilacije savetuje se da posete svoje lekare radi adekvatnog tretmana. Studija je objavljena u časopisu Američkog medicinskog udruženja.