Sem Hjuston je jedna od najslavnijih ličnosti američke istorije. Vodio je dve države, ostavio neizbrisiv trag na nacionalnoj sceni, a njegovo ime je zauvek povezano sa Teksasom, državom u čijem je nastanku i sam učestvovao. Istoričari ove godine podsećaju da je on povezan sa dve godišnjice: teksaškim sticanjem nezavisnosti, pre 175 godina i američkim Građanskim ratom, koji je počeo 1861. „Veliki Sem“, kako su zvali lidera visokog dva metra, postao je u Hantsvilu u Teksasu, neodvojiv simbol države „Usamljene zvezde“.
„Veliki Sem“ se i dalje uzdiže sa tla koje je voleo. Visoka preko 20 metara, ova Hjustonova figura od betona i staklenih vlakana smatra se najvećom statuom nekog američkog junaka. Nekoliko kilometara dalje, u Memorijalnom muzeju Sema Hjustona, izloženi su mnogi njegovi lični predmeti i promoviše se njegovo nasleđe. Direktor Patrik Nolan kaže da su Hjustonova dostignuća bila impresivna.
„On je stvarno jedini čovek u našoj istoriji koji je bio predsednik nezavisne zemlje, zatim guverner dve države, jedini koji je to uspeo kao guverner Tenesija i Teksasa, američki senator iz Teksasa i glavnokomandujući general u vrlo uspešnom ratu.“
Hjuston je imao i lične i političke neuspehe pre 1832, kada se pridružio američkim naseljenicima na tadašnjoj teksaškoj teritoriji na severoistoku Meksika. Nolan kaže da je to za njega bio novi početak.
„Sama ideja ponovnog samoostvarenja, ponovnog stvaranja sopstvene karijere ako hoćete, bila je pred njim i Teksas je bio prilika da se to postigne.“
Hjuston je predvodio teksaške pobunjenike do pobede nad mnogo većom meksičkom armijom u bici kod San Hasinta, aprila 1836. Prilikom nedavne ponovne dramatizacije te bitke, sa istočne strane grada koji nosi njegovo ime, Hjuston je ponovo bio junak dana.
Ipak, 1861, Hjuston je bio primoran da napusti guvernersku palatu u Ostinu i povuče se na svoju farmu u Hantsvilu. Čovek koji se borio da pripoji Teksas Sjedinjenim Državama, odbio je da potpiše zakletvu konfederaciji pobunjenih južnih država, kaže Nolan.
„Nije hteo da položi zakletvu da podržava Konfederaciju. Radije bi dao ostavku – mada nije dao ostavku, ali bi bio oteran, bio bi otpušten pre nego što bi to učinio.“
Građanski rat je i dalje besneo kada je Hjuston umro u svom domu u Hantsvilu, jula 1863. U gradiću Konrou, u nastavku puta, Hjustonov biograf Džems Hejli je obišao novi park u kojem je podignuto 13 zastava povezanih sa teksaškom istorijom. Hejli kaže da je Hjuston razočarao mnoge južnjake, jer je robovima plaćao za dodatni rad i protivio se širenju ropstva – bez obzira što su on i njegova supruga držali robove.
„Svake godine je kretao na turneju i držao govore u dolini Ohaja, kroz Pensilvaniju, Njujork, sve do Nove Engleske. To je bilo stvarno središte njegove političke snage, s obzirom da na jugu nije bio popularan zbog svog stava protiv ropstva.“
Hjuston je još 1854. video da se bliži Građanski rat i napravio tačne prognoze.
„Jug će da potone – mislim da je rekao – u more dima i ruševina i to će biti kraj Juga koji znamo, a onda će Sever misliti da je postigao veliku pobedu, ali je rekao da će i Sever morati za to da plati. Oni će požnjeti letinu atentata.“
Nedelju posle predaje glavne konfederativne vojske, 14. aprila 1865, predsednik Abraham Linkoln je ubijen u atentatu. Hejli kaže da je Hjuston pre smrti oslobodio sve svoje robove, a zahvaljujući novcu koji im je dao, neki su se obrazovali i započeli uspešne poslove. On je takođe branio prava Hispanaca i američkih Indijanaca, sa kojima je proveo deo života. Sem Hjuston nastavlja da inspiriše ljude i njegovo nasleđe u Teksasu je i dalje jako.